Tim koji razvija aplikaciju UnderCovers je jedan od stanara našeg inkubatora. Nedavno smo razgovarali sa njima ovoj aplikaciji, timu i njihovom pogledu na preduzetništvo. Deo tog razgovora želimo da podelimo sa vama. Evo šta Strahinja Kupusinac i Miloš Đuran imaju da nam kažu.
Ivana: Šta je to što vi radite i čime se bavi vaša aplikacija?
Strahinja: Mi pravimo aplikaciju koja se zove UnderCovers. To je aplikacija koja pomaže parovima da otkriju svoje zajedničke seksualne fantazije. Nova verzija aplikacije pruža lak i brz način za otkrivanje novih stvari u krevetu.
Ivana: Kako je nastala ideja da se bavite baš ljubavnim životom parova, a ne matchmaking-om ili zabavom za singl osobe, kao što to radi većina aplikacija na tržištu?
Strahinja: Parovi su danas zapostavljeni. Sve se svodi na provod, uživanje u samoći i na izlaženje. Svi mediji oko nas su okrenuti ka jeftinom senzacionalizmu, a mi želimo da pomognemo ljudima da se zbliže i da im veze traju.
Ivana: Upravo je manjak bliskosti među ljudima jedan od osnovnih društvenih problema današnjice. Da li je to bio jedan od razloga zbog kojih ste se odlučili da napravite baš ovakvu aplikaciju?
Strahinja: Znam puno ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom i imaju poteškoća da ostvare stabilnu vezu. S obzirom da je seks jedan od stubova stabilne veze, mi smo to uzeli kao našu fokusnu tačku. Naša želja je u stvari da pomognemo ljudima da imaju dobar seks.
Ivana: Super! Da li znate koliko je razvijeno tržište za jednu aplikaciju koja se bavi ljubavnim i seksualnim životom parova?
Strahinja: Nemamo konkretne brojke, ali znamo da je tržište ogromno. Svaki živ čovek je nekad bio ili će biti u vezi, pa je samim tim svako ko koristi mobilni telefon i u vezi je naš potencijalni klijent.
Ivana: Da li možete da nam kažete koliko aplikacija UnderCovers ima download-ova?
Strahinja: Prva verzija ima trenutno imamo preko 200000 download-ova na Google Play-u i preko 150000 na App Store-u.
Ivana: Koliko vremena je bilo potrebno da dođete do ovolikog broja korisnika?
Strahinja: Trebalo nam je nekih godinu, godinu i po dana, bez nekih ogromnih ulaganja u marketing.
Miloš: Zaista smo veoma malo uložili u marketing. Nekako su to ljudi sami hvatali. Jedan blog post ili newspost za drugim, pa su ljudi istraživali ko smo i čime se to bavimo. Zanimljiva je anegdota kako smo u jednom danu dobili zaista jako puno korisnika. Nismo tačno znali otkud toliko novih korisnika baš tog dana. Onda smo čuli da je emitovana reportaža o nama i našoj aplikaciji na nemačkom RTL-u, u sred bela dana. Novinari su ljude ispitivali o našoj aplikaciji i pitali ih da li nešto znaju o njoj i da li im se sviđa. To je marketing koji ne može da se kupi.
Ivana: Ko su vam najveći konkurenti?
Strahinja: Postoji jedna aplikacija koja nam je direktna konkurencija – zove se PlsPlsMe, s tim što su oni više fokusirani na otkrivanje seksualnih profila, kao Tinder. Tinder nam je takođe u neku ruku konkurencija, ali je više okrenut na jednokratne varijante. Mi u suštini nema nekog direktnog konkurenta koji se bavi potpuno istim problemom kao i mi. Ono što mi radimo je isticanje zajedničkih fantazija koje mogu da pomognu ljudima da pronađu nove stvari koje su im zajedničke.
Ivana: Dakle, ono što vi radite bolje od konkurenata jeste da pomažete parovima da se pronađu na jos nekom nivou.
Miloš: Tako je. Mi želimo da podignemo nivo upućivanja partnera jednog ka drugom i omogućimo im da se oslobode stida i straha. Sadržaj koji nudi naša aplikacija je tu da ih prodrma, da ih ne bude sramota da pitaju ili traže nešto jedno od drugog. S druge strane, na ovaj način mogu da shvate da nešto ipak nije partnerova preferencija i da od toga odustanu na vreme.
Strahinja: Takođe se trudimo da negujemoj “sweet and playful” način prezentovanja sadržaja, tako da to ne bude vulgarno i pornografski, a da bude dovoljno zanimljivo da zagolica maštu ljudima.
Ivana: Vaš tim broji četiri osnovača. Kako ste vi počeli da radite zajedno i kako ste se upoznali?
Strahinja: Cela priča u stavri počinje od jednog raftinga na kojem sam bio, gde sam upoznao našeg ko-osnivača Štefana. Šetfan mi je ispričao svoju ideju. On je pre toga već obavio razgovor sa svojim kolegom Janom (još jednim ko-osnivačem) sa kojim je studirao. Meni se svidela ideja, interesovalo me kako to funkcioniše i kako ću se ja u tome snaći. Kasnije sam Štefanovu ideju prezentovao Milošu (koji je trebalo da napravi Andorid aplikaciju), Miloš je prihvatio i tako da smo nas četvorica krenuli da radimo. Štefan i Jan su u Berlinu, a mi ovde, u Novom Sadu. Mi smo se bavili programiranjem i development-om samog proizvoda, a njih dvojica su fokusirani na razvoj proizvoda, marketing i administrativne stvari.
Ivana: A kako ste se vas dvojica upoznali?
Strahinja: Mi se znamo od srednje škole.
Ivana: Pa to je sjajno. Da li to znači da u timu dobro funkcionišete zajedno?
Miloš: Pa da. Ljudi obično govore da privatan život i poslovni ne treba mešati, ali ako sa nekim dobro funkcionišeš, onda si time rešio neke potencijalne prepreke koje mogu nastati kasnije.
Strahinja: Nama bliskost odgovora zato što ne moramo da zamotavamo reči u foliju već možemo da kažemo šta nam je na umu. Ja mogu da pozovem Miloša u 2 ujutru ako imam neki problem i to je sasvim OK. To što se znamo tako dugo nam u suštini olakšava rad.
Ivana: Da li se nekada desio neki ozbiljniji konflikt između vas dvojice?
Miloš: To još nije bilo.
Strahinja: Ne… Jedino se posvađamo kad ćemo praviti pauzu za ručak.
Miloš: Da, ako oko ičega postoji konflikt, to je gde ćemo ručati tog dana.
Strahinja: I ko će kafu da pravi.
Ivana: To je već ozbiljan problem 😀 Vaš tim je već dobio jednu investiciju. Kakav je bio put do te investicije?
Strahinja: Za nas je bio lak, s obzirom da mi nismo učestvovali u tom procesu 🙂 To je zasluga kolega iz Nemačke. Oni su na osnovu svojih ličnih veza došli do ljudi kojima su prezentovali svoju ideju. Naš zadatak je bio samo da budemo dobar tim i uradimo naš deo posla korektno. Ono što je interesovalo investitore je da mi dobro funkcionišemo kao celina, da se ne svađamo, da radimo dobro zajedno, da u neku ruku budemo sigurna investicija.
Ivana: Znači, vaše iskustvo potvrđuje da investitor investira u dobar tim, a ideja može da bude različita i može da se menja?
Strahinja: Da. Mi smo dosta stvari promenili u odnosu na našu inicijalnu ideju. Jezgro funkcionalnosti je ostalo isto, ali uvek menjamo različite detalje na osnovu feedback-a. Jeste, tim je jako važna stvar. Koliko tim radi, koliko je stabilan i koja je pozadina tih ljudi. Ne možete imati tim od četiri menadžera koji hoće da naprave aplikaciju koji nemaju čime da je naprave. U takav tim niko neće investirati.
Miloš: Mi smo uspeli da pokažemo da prototip radi, uspeli smo za period od nešto više od šest meseci da sakupimo stotinu hiljada korisnika i to je našim investitorima bilo veoma bitno. To što mi imamo mogućnost da se snađemo i da dođemo do tog nivoa bez ikakve finansijske pomoći je njima dalo znak da smo super. Dok smo se mi bavili tehničkim delom aplikacije i samim održavanjem, kolege iz Nemačke su već krenule u pravljenje bolje priče i potragu za investitorima koji su voljni da ulože u tu priču. Sam period traženja investitora je možda trajao oko tri meseca. Uspeli smo da pronađemo grupu investitora koji su se udružili i investirali u naš startup. Sve to nam je dalo snagu i potvrdu da smo na dobrom putu, da ljudi prepoznaju da smo odgovorni, korektni, da znamo zašto to radimo, zašto nam treba investicija i da ćemo znati kako da je iskoristimo.
Ivana: Je li ostajete u Evropi ili planirate dalje da se širite i na Ameriku?
Miloš: Trebalo bi da krenemo iz Nemačke, onda da se proširimo na ostatak Evrope, pa tek onda sledi Amerika.
Strahinja: Najveći problem sa kojim se suočavamo kada je u pitanju širenje na druga tržišta je sam sadržaj. Sve to treba prevesti i pobrinuti se da sve bude u skladu sa zakonom svake zemlje, a za to je potreban veći tim nego što ga sad mi imamo. Ali doćičemo i do toga 🙂
Ivana: Da li je teško biti preduzetnik u Srbiji?
Strahinja: DA. Ustvari nije toliko…
Miloš: Pa dobro mi smo iz IT-ja, pa onda neke stvari mogu lakše da se reše i od manje stvari zavisiš. Biti preduzetnik u nekim drugim oblastima, gde bi zavisio od prostora, od dostupnosti materijala i slično, verovatno je mnogo kompleksnije. Mi nismo toliko pogođeni tim problemima. Nama ne treba mnogo s obzirom da smo softverski orijentisani. Ono što nam smeta je to što ne postoji razvijena svest u široj zajednici o IT preduzetništvu. Ljudi su potpuno neinformisani o tome. Čak i mladi ljudima kojima priđeš i počneš da pričaš o startup-u, oni ne znaju šta je startup, kako to sve izgleda, šta sve to povlači i šta znači biti preduzetnik. Moje mišljenje jeste da veliki broj ljudi zasniva svoj poslovni život na to da radi za nekoga u nekoj firmi. Takvo je okruženje. Nije lako.
Strahinja: S druge strane, mislim da smo u dobrom trenutku počeli sve ovo. Kad sam pričao sa kolegama koji su stariji od mene, pre nekih desetak godina je bila totalno drugačija situacija na tržištu. Čak ni Poslovni inkubator nije postojao, internet je bio 16 puta lošiji, bilo je mnogo manje ljudi koji znaju nešto o tome. Danas postoji više kadra sa kojim možeš da radiš. Tako da, nije toliko teško.
Miloš: Dobro, ja sam možda namračio dosta. Stvari se svakako kreću ka boljem.
Strahinja: Tako je. Sve više ljudi shvata šta je problem i kreće da radi na tome. Danas postoje razni meetup-i tehničke i netehničke prirode. Postoje ljudi koji se bave raznim stvarima koje su indirektno vezane za programiranje, tako da mislim da postoje dovoljno dobri uslovi da mi možemo da se bavimo ovim što radimo.
Ivana: Šta biste vi poručili ljudima koji žele da počnu svoj biznis i da možda krenu da grade svoj startup? Šta je potrebno za početak?
Miloš: Živce, ljubav za to, neka se dobro načitaju i edukuju o svemu tome, neka poslušaju iskustva drugih ljudi. Šta je to, kako funkcioniše u Americi, kako funkcioniše u Evropi, kakvo je iskustvo iz Srbije. Neka dobro promisle šta je to što žele da rade. Bitno je učiti na tuđim greškama. Tako startup bolje prolazi.
Strahinja: Ja bih rekao, iz svog iskustva, da postoji jako mali broj ljudi koji su napravili svoju firmu i kad pričaš sa tim ljudima, nekako postoji nešto drugačije kod njih. Imaju neku harizmu. Tačno vidiš da ti ljudi znaju šta hoće. E sad, postoji druga vrsta ljudi koji samo pričaju šta bi uradili, a nikad ništa ne urade i postoje ljudi koji su odlučili da ne žele uopšte da se bave preduzetništvom, nego da rade za neku korporaciju. Po meni je najbitnije, da znaš šta hoćeš, da voliš to, a sve ostalo će doći na svoje mesto.
Ivana: Hvala vam puno momci! Želimo vam puno sreće u daljem radu. Nadam se da će vaša aplikacija ovaj svet učiniti boljim, a ljude srećnijim i voljenijim 🙂 ili im bar pomoći da imaju stavrno dobar sex.
Intervju vodila: Ivana Sabo