Startap tim Minerva veoma dobro zna koliko je teško postići uspeh u gejming industriji. Ovaj mladi startap tim uvideo je koliko je potrebno znanja, ne samo iz oblasti gejminga, već i iz oblasti poslovanja kako bi svoju ideju sproveli u delo.
Svoju startap priču sa nama je podelio Dejan Matlak, jedan od osnivača ovog startapa. Razgovarali smo o tome kako su došli na ideju da pokrenu startap, ko su članovi tima, ali i o raznim takmičenjima i programima na kojima su do sada učestvovali.
Sastavni deo svakog startapa čine ljudi. Da li mi možeš reći nešto više o tome ko su članovi tima Minerva i kako kako ste odlučili da zajedničkim snagama krenete u realizaciju vaše ideje?
Kada sam došao na ideju, negde u maju mesecu, razmišljao sam ko bi bili dobri ljudi za rad na ovoj ideji, te sam kontaktirao više ljudi. Tada su se Nebojša Balan i Tea Belančić izdvojili kao najviše zainteresovani za samu ideju. Tea je 3D artist i ona već radi na dizajniranju gajming landscape-a, a Nebojša je završio ekonomiju, modul ekonomija i programiranje. U početku je bilo još ljudi koji su hteli da učestvuju, ali je dosta njih vremenom izgubilo volju i želju za radom na ideji. Kao osnovni deo tima ostalo je nas troje, a sada smo tim proširili i sa još dva programera.
Odakle ideja za naziv vašeg tima?
Na ideju za naziv tima Minerva došli smo na osnovu ideje našeg projekta. Ova rimska boginja je boginja mudrosti, pravednog rata, zaštitnica umetnika i zanatlija. Ime je veoma poznato, smatram da je i mlađim generacijama ovo ime upečatljivo zbog Minerve McGonagall iz Hari Potera. Takođe u Subotici, odakle sam ja, ranije je postojala štamparija Minerva pa mi je i to bila inspiracija.
Da li nas možeš upoznati sa vašom idejom?
Naša ideja jeste razvoj edukativnih igara. Većina tržišta targetira decu sa ovim igrama, dok smo mi hteli da proširimo i na starije ljude, na odrasle. Prva igra koju kreiramo vezana je za istoriju. U svetu video igara Francuska revolucija nije puno obrađena i zato smo odlučili da se u prvoj igri baziramo na nju. Češće se obrađuje prvi svetski rat, drugi svetski rat, i srednji vek, a taj period renesanse i prosvetiteljstva i ne toliko. Ovaj period u istoriji učinio nam se interesantnim i zbog toga jer je to period kada su se javile moderne ideologije, demokratija i republike, i smatramo da bi bilo korisno ljudima da uče o tome, i da vide kako je od starta istorija bila manipulisana u službi ideologije.
Kada je u pitanju konkurencija, kakvi ste na tom polju?
Definisanje konkurencije nam nije bio lak zadatak. Ako se skoncentrišemo samo na edukativne igre, tada su nam konkurenti ljudi i studiji koji prave edukativne igre za decu, a mi hoćemo da igra bude zabavna svim generacijama, ne samo deci, i da mogu kroz nju da uče. Tako da su naša konkurencija u isto vreme i ljudi koji prave igre sa istorijskom tematikom i ljudi koji prave edukativne igre. Tržište edukativnih igara, kako smo pronašli po izveštajima, trenutne je vrednosti od 9,1 milijarde američkih dolara, a procenjuje se da će narasti na 88 milijardi američkih dolara u narednih pet godina, što znači da ima puno potencijala.
Naša konkurencija je dosta jaka, samo kad uzmete u obzir nove Session Screen, iako nisu potpuno istorijski autentični, žele da predstave igru kao takvu i sa njima ne možemo nikako da se merimo jer su to ogromni studiji. Paradox Interactive sada je izašao sa Crusader Kings III, to je ARPG istorijska igrica koja ne uči direktno korisnike o istoriji, nisu ubacili taj element, ali bilo kom od njih da padne takva ideja sigurno bi lako mogli da sprovedu u delo.
Gejmerska industrija je izuzetno konkurentna, i stručnjaci sa kojima smo razgovarali rekli su nam da je najteže postići uspeh u ovoj industriji. Ovo za nas predstavlja dodatni izazov i mi smo svesvni toga od samog početka.
Ispravi me ako grešim, takmičenje BIZ Hakaton u organizaciji Poslovnog Inkubatora Novi Sad bilo je prvo takmičenje na kome ste se vi prijavili kao tim Minerva. Možeš li mi reći odakle ideja da počnete da učestvujete na ovom takmičenju?
Kada smo videli opis programa BIZ Hakatona zaključili smo da je to nama potrebno kako bi razvili svoju ideju. Odlučili smo da se prijavimo, jer i da ne osvojimo neko od prva tri mesta, želeli smo da slušamo sva predavanja koja su bila organizovana. Ono što se ispostavilo tačno jeste da su nam sva predavanja stvarno bila korisna. Ovo je u stvari bio jedan dobar način da se stekne novo znanje i da se mi isprobamo kao tim. Mogli smo da vidimo i testiramo kako mi funkcionišemo međusobno. Nakon BIZ Hakaton uvideo sam da moramo još negde da probamo i tada smo se prijavili za takmičenje u Osijeku. Ceo tim ima takmičarski duh u sebi, i inspirišu nas nova takmičenja i programi da idemo dalje.
Ostvarili ste izuzetan plasman na takmičenju MOSH, koji je organizovan u okviru CB Net projekta. Kako ste došli na ideju da se prijavite za MOSH takmičenje?
Redovno pratimo koja su takmičenja i pozivi otvoreni. Kada nam se nešto učini interesantnim dogovorimo se ko od članova tima može da se prijavi, i prijavimo se. Za ovo takmičenje smo videli poziv na vašem vebsajtu i učinilo nam se veoma interesantnim, pogotovu što je neka naša zamisao da firma posluje na regionalnom nivou u budućnosti.
Kako je teklo to takmičenje i kakvi su vaši utisci sa ovakvog, internacionalnog takmičenja?
MOSH takmičenje je bilo vezano za gejmersku industriju, odnosno to je ono što je bilo najavljeno. Kada smo otišli u Osijek predavanja su bila iz gejmerske industrije, ali je samo takmičenje više bilo vezano za ekologiju. Svakako, uspeli smo da se snađemo. Sve što smo naučili na BIZ hakatonu smo primenilli, imali smo i programera, te smo uspeli da napravimo nabolju ponudu.
Čim smo došli ljudi su nas dočekali sa osmehom. Sve u svemu bio je jedan sjajan vikend, sve i da nismo pobedili bilo bi prelepo iskustvo.
Kako je izgledao vaš pitch na ovom takmičenju i koliko je bilo zahtevno pripremiti se za isti?
Na BIZ Hakatonu sam pokušao da budem spor i razgovetan i na kraju nisam stigao sve da ispričam. Tako da je meni prvo iskustvo bilo loše. Za pitch na MOSH-u sam se malo bolje pripremio, i taj pitch je izgledao i prošao znatno bolje. Nakon ovih pitch prezentacija rešio sam da idem na časove kod profesionalne glumice. Primetio da kada treba da držim pitch prezentaciju ja budem nekako hladan i izgubi se sva ta čar. Zato želim da naučim da budem bolji u tome. Ukoliko nešto pogrešiš tokom prezentovanja ne grešiš samo za sebe, već za ceo svoj tim i to stvara veliki pritisak.
Učestvovali ste i na online programu Katalizator. Kako je izgledao rad na ovom programu?
Katalizator nam je bio jako koristan program, bilo je dosta korisnih informacija. Predavači su bili iz celog regiona, svako od njih ima različita iskustva u radu sa startapima. Imali smo predavača baš i za pitch prezentacije, tako da nam je sve to što smo tamo čuli i naučili veoma značilo. Uspeli smo da od 44 prijavljenih timova budemo u 6 timova koja su došla do samog kraja programa. Naravno, potrebno je još dosta rada na našoj ideji kako bi dobila reprezentativni oblik, ali je ovaj program u mnogome doprineo tome. Program je bio veoma koristan i kada je networking u pitanju, ali i zbog informacija i alata koje smo dobili.
Tokom učestvovanja na svim ovim takmičenjima i programima imali ste priliku da razgovarate sa stručnjacima iz različitih sfera. Šta bi izdvojio kao najvažniji savet koji ste dobili od eminentnih stručnjaka i koliko vam je rad sa ovim ljudima pomogao u razvoju vaše ideje?
Od kako smo počeli sa učestvovanjem na svim ovim takmičenjima i radom na našoj ideji dobili smo mnogo različitih saveta. Kada bih morao da izdvojim jedan najbolji savet, možda bi to bilo da poslušamo sve ljude koji imaju nešto da nam kažu, ali da na kraju mi donosimo svoju odluku sami. Vama mentor ne treba da utiče na projekat direktno, nego treba da ga saslušate, ali da je odluka šta ćete uraditi isključivo na vama.
Koji su vaši planovi za budućnost? Da li nastavljate rad na vašoj ideji?
Kroz komunikaciju sa investitorima i raznim fondovima došli smo do veoma korisnih informacija i saveta koji nam pomažu u daljem razvoju. Zaključili smo da moramo promeniti naš pristup i unaprediti biznis plan. Sada je neophodno da se povežemo sa potencijalnim korisnicima i da dokažemo da ljudi imaju interesovanja za naš proizvod. Pored toga potrebno je da razvijemo i MVP. Naravno, nastavljamo da se prijavljujemo na razne konkurse i takmičenja. Sada postoji jako puno fondova, podsticaja, nepovratna sredstva. Vaš sajt je veoma koristan kada su u pitanju ove informacije. U suštini sve što smo do sada uradili, za to smo saznali preko Poslovnog inkubatora u Novom Sadu.
Otvorili smo firmu u međuvremenu, pa se sada bavimo sa tim. Igrom slučaja nam je Nina Dremelj bila mentor na BIZ Hakatonu. Ona je predsednica Poslovnih anđela u Sloveniji, i ostala je sa nama u korespodenciji tokom svog perioda od BIZ Hakatona. Poslali smo joj našu ideju i njoj se svidela, te nas je preporučila Reverisu koji je takođe iz Slovenije. U suštini, oni su nam rekli šta treba dalje da uradimo, i kada budemo bili u određenoj fazi razvoja da im se javimo. Prijavili smo se za Program ranog razvoja koji realizuje Fond za inovacionu delatnost, kao i za program Raising Starts. Iz Fonda za inovacionu delatnost su nam odgovorili i sugerisali kako da poboljšamo prijavu i sada ćemo se opet prijaviti.
Za kraj, koja je tvoja poruka za mlade ljude koji žele da se upuste u razvoj svoje ideje?
Mislim da je sada idealna klima da se to uradi. Kakva god da je ideja potrebno je početi sa radom na istoj. Treba početi sa tim znam koliko ne znam. Ideja je ništa, i da je vi čuvate sebično za sebe, da ne raspravljate ni sa kim o tome, to više ne funkcioniše. Sve što možete da smislite, vrlo verovatno je već smišljeno. Pitanje je samo kako će biti prepakovano. Malo ko može da smisli stvarno nešto potpuno novo, a taj ko smisli vrlo verovatno da će imati uspeha.
Smatram da vredi probati i obavezno biti konzistentan. Raditi, i sebi objasniti od početka da je to proces koji će zahtevati nekoliko meseci ili godina dok se ne sprovede u delo. Takođe, jako je važno da napravite neki plan, da definišete koga targetirate, kako ćete pristupiti razvoju ideje. Da bi se ideja razvila, potrebno je jako puno faktora da se poklope. Morate jako puno da radite, da uložite puno energije, ali i volje za realizaciju vaše ideje. To moj savet za sve mlade ljude, samo da idu napred.
Za kraj samo bih dodao da sam veoma zahvalan za vaš rad, pratim sadržaj koji delite putem bloga. Negde uvek imam u pozadini glave da ste tu u Novom Sadu i da vas možemo pitati za šta god ako ništa drugo.
Nadamo se da smo kroz ovaj razgovor uspeli da vam prenesemo kako izgleda biti mladi startap tim. Koliko je vrednog rada, truda i energije potrebno kako bi se startap razvijao. Kao što je i Dejan spomenuo kroz razgovor, networking i znanje koje možete steći na takmičenjima i programima je neprocenjivo, i može vas pratiti kroz celo poslovanje. Ovaj tim mladih ljudi pravi je primer kako, ukoliko se fokusirate na ideju, vredno i uporno radite na njenom razvoju, dolazite polako do uspeha.
Sigurni smo da ćemo videti još mnogo toga od tima Minerva, a mi im svakako želimo svu sreću u daljem radu i puno uspeha.
Mi ćemo vas redovno obaveštavati o ovakvim događajima, ali i o mnogim drugim aktivnostima, zato nas pratite na našem Blogu i društvenim mrežama Facebook , Linkedin i Instagram.
Autor: Jelena Milanović