Sve startap lekcije nas uče da pre nego što počnemo da razrađujemo svoju ideju treba da postavimo osnovne hipoteze koje imamo o toj ideji i proverimo ih u relanosti. Osnovna postavka u startap svetu jeste da vi zapravo ne znate šta vaši potencijalni kupci žele, već to samo nagađate, pa je zato potrebno da sve što mislite da znate prvo testirate, a tek onda primenite u realizaciji svoje ideje. Te pretpostavke koje imate u startu možemo nazvati startap hipoteze.
Kada malo razmislite, shvatićete da startap hipoteze zaista imaju smisla i da ovakav način rada vredi primeniti. Ali, da li znate odakle biste počeli? Da ovog trenutka treba da odgovorite na pitanje “Koja su tri osnovne hipoteze na kojima zasnivate ideju za svoj startap?” Da li biste znali da date bilo kakav odgovor? Ja ne bih.
Srećom po mene i vas, postoji par prečica koje nam mogu pomoći da shvatimo koje su u stvari naše hipoteze, kako da ih identifikujemo i kako da ih definišemo.
Predstavićemo vam neke od primera startap hipoteza koje možete da koristite u neizmenjenom obliku (sve što treba da uradite je da popunite praznine) ili ih modifikujte onako kako vama odgovara:
- problem koji moji potencijalni kupci imaju je _____________.
- kupci su spremni da plate sumu od ____ (ili da ulože određeno vreme) kako bi rešili ovaj problem.
- partneri koji će mi pomoći da razvijem svoju ideju su ______________.
- za razvoj ovog proizvoda potrebni su nam _____________.
- ako kupci ne budu kupovali/koristili naš proizvod koristiće ____________.
- kupci već koriste neke slične alate, poput _____________.
- kada kupci budu koristili naš proizvod dobiće ___________________.
- ovaj problem utiče na naše kupce tako što ih čini ________________.
- ljudi će izabrati baš nas zato što mi nudimo ___________________.
- kupci su ________________ (opis posla, društvena pripadnost).
- ovaj proizvod će biti od koristi naim kupcima jer ______________________.
- kupci će biti spremni da koriste tehnologiju koju mi nudimo zato što _______________.
- naši kupci su spremni da promene ustaljene navike i prihvate naše rešenje zato što ___________________.
- biće potrebno _____________________ da se naprav ovaj proizvod.
- biće potrebno ____________________ da bi se generisalo X kupaca ili X% korišćenja.
- i tako dalje.
Ovo su samo neki od primera kako vaše hipoteze mogu da zvuče. Imajte na umu da nije najbitnije da li ste bili precizni u svojim predviđanjima i da li ste pogodli nešto, već je bitno da svoje pretpostavke zapišete. To je najbolji način da ih identifikujete. Kada se stvari stave na papir lakše ih je sagledati i o njima racionalno razmišljati.
Kada svoje hipoteze zapišete, sada je vreme da ih grupišete. Poređajte one koje su slične u istu kolonu. Tako će vam biti jednostavnije da o svojim hipotezama racionalno razmišljate.
Sada kada znate kakvu predstavu imate o svojim kupcima, problemu kojim im rešavate, načinu na koji to radite i reakciji koju če oni imati na vas i vašu ideju, možete da eksperimetišete. Izađite iz svoje kancelarije i stupite u kontakt sa ljudima koje ste idetifikovali kao svoje potencijlane kupce i pričajte sa njima. Razgovarajte o problemima koje oni imaju, o rešenju koje njima treba, a pomenite i vašu ideju Oni će vam najbolje reći da li to što te vi zamislili ima ili nema smisla.
Svje potencijalne kupce treba da slušate pažljivo. Ostavite svoju sujetu kod kuće i slušajte to što vam ljudi kažu. To je najbolji način da testirate svoje startap hipoteze.
Kada otkrijete da neka od hipoteza nema smisla, modifikujte je i vratite se nazad, na teren i tražite dalje. Ovo je proces koji traje, pa budite strpljivi Tek kada od više lljudi dobijete potvrdu svojih osnovnih postavki krenite u realizaciju svoje ideje. Napravite svoj MVP, pa testirajte dalje.
Logično je sada postaviti pitanje: ”Dokle tako?” odgovor vam se neće svideti – sve dok ne izgradite skalabilan i repetitivan poslovni model, odnosno dok ne počnete masovn da prodajtete ono što ste napravili. Ali, nemojte da vas ovo zaplaši. Budite uporni, budite vredni i eksperimentišite. Uostalom, rad na startapu je samo jedan veliki eksperiment.
Autor: Ivana Sabo