Zanima vas kako Dropbox i Airbnb brzo povećavaju broj korisnika? Odgovor leži u growth hackingu – pristupu koji kombinuje kreativnost, analitiku i eksperimentisanje kako bi startapi postigli brz i održiv rast. Za razliku od klasičnog marketinga, growth hacking nije samo oglašavanje, to je mindset koji stavlja fokus na inovativne metode za sticanje i zadržavanje korisnika, testiranje hipoteza i razvijanje onoga što funkcioniše.
Zašto tradicionalni marketing često nije dovoljan za startape?
Startapi se često suočavaju sa ograničenim resursima i jakom konkurencijom. Tradicionalni marketing, poput TV oglasa ili velikih print kampanja, može biti jako skup i spor, a ne omogućava brzo testiranje novih ideja ili prilagođavanje poruka korisnicima.
Zato startapi traže metode koje omogućavaju brz rast uz što manje troškove – testiranje različitih pristupa, praćenje rezultata i fokus na ono što zaista funkcioniše. Upravo to growth hacking omogućava: brže učenje iz iskustva i širenje strategija koje daju rezultate.
Definicija growth hackinga
Zamislite startap koji želi da brzo dobije više korisnika, ali nema mnogo novca za velike reklame. Growth hacking je način da to postigne – stalno se isprobavaju nove ideje, meri šta radi, a šta ne, i ono što uspe, koristi se više i bolje.
Za razliku od klasičnog marketinga, growth hacking nije samo oglašavanje. To je kombinacija marketinga, proizvoda i tehnike, gde se fokus stavlja na to da proizvod ili usluga bude koristan ljudima i da oni sami žele da ga koriste i preporuče drugima.
U praksi to znači da startapi stalno isprobavaju male promene u proizvodu, sajtu, aplikaciji ili komunikaciji, i prate kako korisnici reaguju. Na primer, mogu promeniti tekst na sajtu, način registracije ili poruku u emailu i videti šta donosi bolje rezultate. Kada nešto pokaže da funkcioniše, taj pristup se primenjuje šire i dovodi do rasta korisnika.
Osnovni principi growth hackinga
Da bi growth hacking bio uspešan, fokus treba biti na nekoliko ključnih principa:
- Eksperimentisanje – Svaka ideja ili promena posmatra se kao test. Na primer, možete probati različite verzije emaila, izgleda sajta ili naslova da biste videli šta bolje funkcioniše i privlači korisnike. Ključno je brzo probati, pratiti rezultate i učiti iz njih.
- Skalabilnost – Kada nešto dobro funkcioniše, trebalo bi da se može primeniti na više korisnika bez velikog povećanja troškova. Ideje koje donose rezultate treba da budu takve da ih možete proširiti i koristiti za veći broj ljudi.
- Odluke zasnovane na podacima – Sve promene i poteze treba donositi na osnovu podataka. Praćenjem ponašanja korisnika i rezultata lako se prepoznaje šta funkcioniše, a šta ne. To pomaže timu da bolje odlučuje i smanjuje rizik od promašenih poteza.
Primena ovih principa omogućava startapima da testiraju više ideja u kratkom periodu, identifikuju one koje daju najbolje rezultate i fokusiraju resurse na strategije koje zaista doprinose rastu.
Globalni primeri growth hackinga
Jedan od najpoznatijih primera je Dropbox. Oni su ponudili dodatni prostor na platformi svakom korisniku koji pozove prijatelja. Tako su napravili sistem u kome su ljudi sami širili vest i dovodili nove korisnike. Slično tome, Airbnb je iskoristio tada već popularan Craigslist tako što je omogućio korisnicima da svoje oglase objave i tamo, što im je donelo veliki priliv novih gostiju i domaćina.
Danas velike kompanije kao što su Spotify, Booking.com ili Meta koriste growth hacking na drugačiji način. One imaju ogromne timove koji sprovode stotine malih eksperimenata svake nedelje. Većina tih promena daje skromne rezultate, ali kada se saberu, njihov zbir vodi do ogromnog rasta.
Ovi primeri pokazuju da growth hacking nije brzi trik. Ovde se radi o kontinuiranom učenju, testiranju i optimizaciji. Pravi rast dolazi postepeno i zahteva pristup koji podržava stalnu inovaciju.
Product–market fit kao preduslov
Pre nego što growth hacking uopšte može da se primeni, proizvod mora da ima tzv. product–market fit. To znači da zaista rešava problem korisnika, da ga ljudi žele i da su spremni da ga koriste ili plate. Ako toga nema, ni najbolja strategija rasta neće pomoći.
Kada je osnovna vrednost proizvoda jasna, važno je definisati glavnu metriku.To je broj koji najbolje pokazuje da li proizvod napreduje u pružanju svoje ključne vrednosti. Na primer, za platformu za muziku to može biti vreme koje ljudi provode slušajući pesme, a ne samo broj preuzimanja aplikacije.
Pet faza rasta korisnika
Prva faza je privlačenje – kako dovesti nove korisnike do proizvoda, bilo putem SEO-a, oglasa, društvenih mreža, sadržaja ili saradnje sa influenserima.
Druga faza je aktivacija – trenutak kada korisnik prvi put iskusi vrednost proizvoda i shvati zašto mu je koristan. To je njihov „aha momenat“.
Treća faza je zadržavanje – koliko često se korisnici vraćaju i nastavljaju da koriste proizvod. Ako se brzo odustaju, rast je prividan.
Četvrta faza je preporuka – kada zadovoljni korisnici pozivaju druge, bilo kroz programe preporuka, deljenje iskustava ili viralne mehanizme u samom proizvodu.
Peta faza je prihod – način na koji kompanija ostvaruje zaradu, bilo kroz pretplate, jednokratne kupovine, dodatne usluge…
Od ideje do prakse: poziv startapima da razviju i isprobaju svoje eksperimente rasta
Svaki startap može početi sa malim eksperimentima koji imaju potencijal da povećaju korisničku bazu ili angažman. Razmislite: koje male promene u proizvodu, marketingu ili komunikaciji bi mogle da donesu najveći efekat? Koje podatke možete pratiti da biste sa sigurnošću znali šta funkcioniše?
Primenite pristup growth hackinga: budite kreativni, testirajte, merite rezultate i razvijajte ono što radi. Počnite već danas – startapi koji brzo uče i primenjuju inovacije su oni koji rastu.
Za kraj…
Growth hacking znači stalno učiti, prilagođavati se i pretvarati eksperimente u rezultate koji traju. Startapi koji razviju ovakav način razmišljanja mogu sa ograničenim resursima otkriti šta zaista funkcioniše i fokusirati se na strategije koje donose rezultate. Istovremeno, takav pristup razvija kulturu stalnog učenja, inovacija i hrabrosti da se probaju nove ideje, što je dugoročno možda i najveća vrednost koju startap može da izgradi.
O ostalim temama vezanim za poslovanje možete se informisati na našem blogu, a takođe I na društvenim mrežama Instagram, Facebook I LinkedIn.
Autor: Tijana Putnik