Intervju sa Ivanom Komorcec

Da li imate iskustva sa preduzetništvom, to jest da li ste i kada pokrenuli sopstveni biznis?

Prvu firmu sam otvorio pre sedam-osam godina, radilo se o internet projektu, pokušali smo napraviti domaću lokalnu verziju flicker-a, sajta za shareovanje fotografija, zvalo se fotke.hr, imali smo kratko vreme čak i u Srbiji zvalo se Mojefotke.rs, imali smo kombinaciju flicker i bitshake-a, ali to nije dugo potrajalo, jednostavno je bilo prerano za takav projekat na ovim prostorima, bilo je previše ambiciozno. Nakon toga sam otvorio drugu firmu koja se bavi dizajnom, nešto malo marketingom, a kasnije smo se prebacili isključivo na pravljenje mobilnih aplikacija. Ta firma i danas radi uspešno. Pre godinu i po sam dobio priliku, u firmi su smislili projekat, aplikacija za skijaše, želeo sam znati šta ljudi misle o takvom projektu pa sam pitchovao na sličnom eventu kao što je Startup Weekend. Tamo sam upoznao investitore iz Bugarske koji su me pozvali u njihov accelator, Eleven, od kojih sam dobio početnu investiciju za taj projekt.  Njima se svidelo kako sam ja taj projekt vodio i šta se sve događalo, pa su me pozvali da se uključim u rad njihovog acceleratora, kao mentor i član investicijskog odbora. Zbog toga mislim da sam u poslednjih sedam-osam godina, što samostalno pokrenuo – što sudjelovao, u otvaranju barem pet-šest firmi.

 

Šta vam je bilo najteže i šta vam je odnelo najviše energije pri započinjanju sopstvenog biznisa?

Najteže, jednako u Srbiji kao i u Hrvatskoj, najveći problem pri startu je birokratija. S tim jednostavno niste upoznati. Postoji sto stvari na koje morate misliti, a nemate pojma uopšte da morate misliti na to. Kod nas postoje suludi zakoni koji su u zadnje vreme promenjeni. Pre je bilo nemoguće otvoriti firmu nazvanu kako vi  želite, morao je bit naziv na primer na hrvatskom ili na latinskom, što je bilo suludo ukoliko govorimo o startup-u koji ciljate na neko šire tržište. Najviše vremena odnelo je što sam napravio grešku, koju i dan danas primetim kada razgovaram sa mladim preduzetnicima, vidim i oni prave tu grešku, što ne pričaju dovoljno ljudima o svom poslu. Mogao bih u startu izbeći, pa siguran sam 50% problema na koje sam naišao, jednostavno da sam nekog  upitao šta misle o tome što ja želim da radim.

Najveći problem je nemogućnost da se fokusiraš na samo jednu stvar.  To mi se događalo, sa zadnjom firmom koju sam pokrenuo, počneš sa jednom idejom i nadograđuješ ideju dok ne postane megalomanska. Jednostavno nemaš pojma na šta bi se u startu treba fokusirati, nego se fokusiraš na sve po malo, i na kraju od svega po malo ne ispadne ništa. S druge strane, ako uzmeš radit samo jednu stvar uradićeš je bolje nego bilo ko drugi, i onda kasnije razmišljati o nekim budućim stvarima.

 

Koje je za vas pravo vreme za početak biznisa i da li treba čekati na tako nešto?

Mislim da je pravo vreme upravo ovo. Nikad neće biti tako dobro kao što je danas. Ko zna šta će se sutra događati. Ako imaš ideju za biznis, treba je realizirati sad.  Za par dana će neko drugi, ne živimo u vakumu , toliko je ljudi na svetu, i siguran sam da što god bila nečija ideja, postoji barem 10 ljudi ima istu ideju. Uvek dolazimo na neku ideju kao podsticaj iz okoline, kao rešenje na nekakav problem, pa sigurno postoji puno ljudi koji imaju isti taj problem.

Da li čekati ili ne, mislim da ne. Idealna prilika za pokretanje sopstvenog biznisa je što pre.

Što ste mladji to imate manje privatne troškove, realno gledajući kada završite fakultet, još uvek nemate posao, većina ovde ljudi živi sa roditeljima, pa ne mora razmišljati o plaćanju stanarine i takvih stvari. Tako da mislim da se nema šta čekati.

 

Da li ste ljude sa kojima radite poznavali za vreme prvih početaka vašeg biznisa? Ako niste, na koji način ste ih upoznali?

Neke ljude poznajem od pre, jako dugo, dok sam neke upoznao baš u poslu, na konferencijama i tome slično.  Mogu reći da sam u acceleratoru dok sam bio u programu upoznao jako puno ljudi koji su mi i dan danas ostali prijatilji i s kojima i danas sarađujem. Što više radite, više se krećete među ljudima, više ljudi upoznajete, više prilika dobijate, i imate u mogućnost da više prilika i nekom drugom pružite.

Danas sarađujem više sa ljudima koje sam upoznao naknadno nego sa onima koje sam znao od samih početaka.

 

Koliko je za uspešno poslovanje i razvoj startup-a važan timski rad?

Mislim da je to jedino bitno. Jer dobra ideja je samo to, samo ideja. I ako nemate tim koji će to izgurati ništa od toga. Mislim da timski rad, apsolutno najbitnija stvar kod startupa. To ne znači da morate imati tim sa ne-znam-kakvim odnosima, nego tim koji je u stanju da vaš proizvod ili vašu ideju iznese do kraja, to je ono što je najbitnije.

 

Koje osobine treba da ima neko ko želi da započne sopstveni biznis?

Ne sme biti osoba koja će se okrenuti kada neko kaže ne. Mora biti uporan i jako puno raditi. To ne znači nužno, kad kažem puno raditi 18 sati dnevno, mislim da mora biti predan, mora biti spreman učiniti apsolutno sve da bi uspeo.

 

Kao jednom od članova žirija na Startup Weekendu 2015, šta će Vam biti ključno prilikom ocene ideja učesnika?

Kao sudiji najvažnije pri ocenjivanju biće mi ono što se u literaturi naziva product market, znači da li je tim koji priča uspeo zamisliti proizvod koji je dobar za publiku kojoj su ga namenili, mislim da je to puno bitnije od same prezentacije i ideje. Treba dokazati da postoji tržište za vašu ideju, to je uvek najbitnija stvar.