Goran Stojanović je vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka (FTN), Univerziteta u Novom Sadu (UNS). Diplomirao je 1996. godine, magistrirao 2003. godine, a doktorirao 2005. godini i sve to u oblasti elektrotehnike. Autor je (ili koautor) 130 naučnih radova, uključujući 35 članaka u vodećim međunarodnim časopisima (sa impakt faktorima). Takođe je autor dve knjige: “Materijali u Elektrotehnici “, i “Nanotehnologije i primena nanomaterijala”. Bio je član žirija na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju. On ima iskustva u koordinaciji celog konzorcijuma ili tima sa FTN-UNS u nekoliko međunarodnih projekata. Goran Stojanović se naročito ističe u nastavnoj delatnosti, gde na anketama studenata dobija najviše ocene o svom radu (oko 9.8), zbog čega je na dan FTN-a (18.05.2008.) dobio nagradu za najbolje ocenjenog profesora od strane studenata.
Čime se bavite? Ispričajte nam ukratko o sebi i Vašoj karijeri.
Završio sam Fakultet tehničkih nauka, elektrotehnički odsek i čitavog života sam želeo da radim kao profesor, pa mi se ta želja i ispunila. Počeo sam svoju profesionalnu karijeru na Katedri za elektroniku prvo kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj a zatim sam prošao i kroz sva zvanja sve do redovnog profesora od 21.10.2015. Na Katedri za elektroniku se bavim nastavom iz nekoliko predmeta kao što su Uvod u Elektroniku, Medicinska elektronika, Elektrotehnički materijali, Nanotehnologije, Organska elektronika, itd. U domenu nauke se bavim istraživanjima iz oblasti senzora pre svega realizovanih na fleksibilnim osnovama (kao što su folije). I u trećoj grani se bavim pisanjem, implementacijom, rukovodjenjem medjunarodnih projekata i u tom segmentu sam imao dosta uspeha u FP7, što nastavljamo dalje i u H2020.
Diplomirali ste 1996.g., 2005.g. ste postali docent, a 2010.g. ste dobili zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Elektronika. Koliko je taj put bio težak za Vas?
Kada neko voli svoj posao ništa mu nije teško. Ponekad jeste naporno, zahteva puno odricanja, ali ne doživljava se teško kada čovek ima viziju i celog sebe unosi u to što radi i u šta veruje.
2007.g. ste dobili nagradu „Dr Zoran Đinđić“ za najboljeg mladog naučnika istraživača. Kako je ta nagrada uticala na Vašu karijeru?
To je najlepši i najupečatljiviji događaj u celoj mojoj karijeri, koji je prosto bio kruna svih dotadašnjih napora i uloženog truda. Mislim da ću večno pamtiti taj trenutak izlaska na binu i uručivanja nagrade i pozdravljanja sa Ružicom Đinđić, suprugom čoveka koga neizmerno cenim. Od te tačke pa nadalje imam utisak da sam još poletnije i agilnije radio i kao rezultat došli su i medjunarodni projekti, milionskih vrednosti.
Kakvo je Vaše mišljenje o događaju kao što je Startup Weekend?
Sa aspekta prošlogodišnjeg iskustva moram reći da je malo događaja koji nose toliko dobre i pozitivne energije i kreativnog duha, tako da u potpunosti podržavam ovu manifestaciju mladosti, entuzijazma i stvaralaštva.
Da Vi sada imate kvalitetnu preduzetničku ideju koju želite da lansirate, da li bi Startup Weekend bio mesto gde biste predstavili tu ideju?
Naravno. Da imam ideju ovaj skup i dobri timovi bi bili zaista inspiracija za mene.
Koji je Vaš savet za sve mlade ljude koji žele da otpočnu određeni biznis? Šta je po Vama ključ uspeha?
Ključ uspeha je verovanje u ono sto radite, a zatim fokusiranost i upornost. Nema odustajanja kada je tesko i kada se ponekad ne vidi svetlo, cilj je blizu a ono sto sledi na kraju tog puta je vredno svih odricanja.