Šta se desi kada je želja za pokretanjem sopstvenog biznisa, sticanjem zananja, iskustva i upoznavanjem kulture drugih zemalja toliko snažna? Iskoristi se prilika koja menja život i koja se ne propušta! To je poruka priče koju nam donosi Zoran Mitrovic, jedan od učesnika programa Erazmus za mlade preduzetnike.
Podsećanja radi, Erazmus za mlade preduzetnike je program koji za cilj ima da mladim i budućim preduzetnicima omogući sticanje novih znanja i iskustva u inostranstvu. Projekat je pokrenut 2009. godine od strane Evropske komisije, kako bi se mladim preduzetnicima pružila prilika za učenjem od iskusnijih preduzetnika u Evropi.
Odluka o prijavi za Erazmus za mlade preduzetnike
Naš sagovornik Zoran Mitrović završio je strukovnu ekologiju – turizmologiju na PMF-u u Kragujevcu. Nakon završetka studija, i traženja posla u struci, što kako Zoran navodi, nije bilo ni malo lako s obzirom da tada ekologija u Srbiji nije bila na zavidnom nivou, zajedno sa prijateljima sa fakulteta osniva nevladinu organizaciju.
Bio je to odličan sklop ljudi koji su činili biolozi, ekolozi, mašinac i ekonomista i tako je zajedničkim snagama nastao Eko Fun Kamp. U okviru kampa, Zoran je volontirao i imao priliku da radi na različitim lokalnim ali i međunarodnim projektima. Za program Erazmus za mlade preduzetnike saznao je mnogo ranije i to od prijateljice koja je bila učesnik programa, a pandemija i slobodno vreme koje je imao na raspolaganju, navelo ga je da razmisli i o svom učešću na programu.
“Glavni okidač za mene, da se prijavim na ovaj program bilo je to što sam imao veliku želju da pokrenem svoj biznis, ali i moja struka. Ideja je bila tu, sve vreme je nekako letela iznad i usled mnogo slobodnog vremena u COVID situaciji i razmišljanja, sve kockice su se posložile. Rekao sam sebi ako sad nije momenat da se nešto novo pokrene i stavi na papir, ne znam kad je. Ispostavilo se da je ovaj program bio tu kao savršena prilika”, kaže Zoran.
Prijave za program Erazmus za mlade preduzetnike su i dalje u toku i za isti se možete prijaviti popunjavanjem jednostavne forme ovde.
Želje i očekivanja od programa Erazmus za mlade preduzetnike
“Želja mi je bila da stenkem znanje koje će biti značajno za moju biznis ideju, da otputujem i poradim na engleskom jeziku. U opticaju su bile Švedska, Norveška, Danska i Nemačka, kao zemlje u kojima bi ja stekao odlično iskustvo i napravio nešto što bi zaista moglo da zaživi u Srbiji. Svoju biznis ideju nisam video u Španiji. Ni u Barseloni niti u Madridu. Ideja o Španiji se desila potpuno neočekivano. Sasvim slučajno sam čuo za ovu organizaciju i zaista mi se dopalo sve čime su se bavili. A još kada sam pogledao gde se nalaze i o kakvoj lepoti je reč, to je već bila druga priča i nisam želeo da odustanem od toga”, kaže Zoran.
Kanarska ostrva – Mesta koja su ostavila poseban utisak
Kanarska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu i čine ih šest manjih, nenaseljenih, i sedam većih, naseljenih, ostrva i to Tenerife, Gran Kanaria, Lancarote, La Palma, Gomero, El Jero i Fuerteventura. Zoran je bio na Gran Kanari-ji i kako kaže prošao je to ostrvo uzduž i popreko.
“Priroda me je oduževila. Pre svega ja sam čovek iz prirode. Doživeo sam kulturološki šok jer su ljudi izuzetno prijatni, otvoreni, ne toliko koliko i mi, ali jako blizu nama. To je onaj pojas Srbija, Italija, Španija, nekako se najbolje slažemo, a klima je takva da je sve vreme toplo. Kako sam na ostrvo došao 16-og januara, već krajem meseca, ja sam bio preplanuo. Imao sam i malo slobodnog vremena da upoznam grad i da se lepo smestim”, kaze Zoran.
Tokom programa Zoran je imao priliku da zajedno sa svojim kolegama kampuje na različitim lokacijama, divljim i zabačenim plažama i ističe da su zbog pandemije i zaključavanja, svi bili željni prirode.
“Uspeo sam da obiđem i Fuerteventuru, jedno od najstarijih ostrva na Gran Kanari. I pravi je mali raj, bele peščane plaže, crne pescane plaze.. Ima toliko toga da se vidi”, kaže naš sagovornik.
Mojo de Cana – Stečena znanja i iskustva
Zoran je u okviru programa Erazmus za mlade preduzetnike imao priliku da stiče iskustvo u okviru nevladine organizacije Mojo de Cana koja je na daleko poznata i postoji već 20 godina. Kako je već imao iskustva koje je stekao dok je radio kao volonter, već na početku programa imao je priliku da svoje znanje podeli sa kolegama. Ono što je on želeo da savlada tokom svog učešća na programu svakako jeste upravljanje ljudskim resursima i finansije, što je smatrao ključnim za razvoj njegove biznis ideje.
“Ja znam šta želim da radim, ali mi je bila potrebna pomoć oko tih ključnih stvari da se pokrene biznis i da se sve stavi na pravo mesto”, kaže Zoran.
Planiranje na duži vremenski period sa većim budžetima bio je jedan od Zoranovih zadataka. U periodu trajanja projekata na kome je radio zajedno sa svojim kolegama, morao je voditi računa o novcu koji se izdvaja za zaposlene, za smeštaj, organizaciju različitih događaja, transport itd.
“Taj deo planiranja na duži vremenski period, gde ono što smo dobili treba pravilno da rasporedimo. Tu su plate, tu su dažbine, tu je materijal, komunalije, itd.. To je ono što je meni zapinjalo u prošlosti a ovde sam imao priliku da detaljno prođem kroz sve te stvari i to mi je puno drago. Odgovornost je velika, jer do grešaka ne bi smelo da dođe, a kada su veća sredstva mislim da je onda i odgovornost još veća”, kaže Zoran.
Kultura, jezik i odnos sa domaćinom i kolegama
Kada je u pitanju kultura u organizaciji i u Španiji uopšte, ono što je Zorana iznenadilo jeste što Španci kao narod nigde ne žure. Možda je to zbog mora, možda zbog klime. Jednostavno su navikli da žive takvim tempom života.
“Oni su toliko opušteni, easy going što bi se reklo, da je meni to prosto neverovatno. Na početku mi je sve to bilo čudno, ali sada vidim koliko je to pozitivno uticalo na mene”, kaže Zoran.
Kada je u pitanju jezik, Zoran ističe da jezička barijera uopšte nije postojala iako Španci nisu sjajni sa Engleskim, niti on sa Španskim jezikom.
“Problem u komunikaciji nije postojao, a ja zaista nisam znao koliko dobro poznajem Španski iako ni jednog časa nisam imao u životu ni u Španiji, ni u Srbiji, ni online, ni offline. Tokom svog boravka i kroz rad sa decom i kroz rad sa kolegama, insistirao sam da sve vreme sa mnom govore španski, kako bi ga lakše savladao. Plan za budućnost mi je da pređem i gramatiku, prođem par časova i usavršim jezik pošto ga već sada govorim dovoljno dobro”, kaže Zoran.
Kada je u pitanju odnos sa domaćinom i kolegama, Zoran kaže da je bio prijateljski i da su svi imali strpljenja i ogromnu želju da mu pomognu da sve savlada ali da su im isto tako njegova dosadašnja znanja i veštine bile od velike pomoći. Vođenje grupa, organizacija turnira i različitih radionica, bilo da su u pitanju starije ili mlađe osobe, to je ono u čemu oni nisu imali mnogo iskustva i gde je Zoran pritekao u pomoć. Kako je po struci ekolog, terenski rad odnosno rad u prirodi, je nešto što Zoran posebno voli i što ga je tamo odluševilo.
“Mi smo za sve ovo vreme dok su bila razna zaključavanja i situacija sa pandemijom, bili skupa. Meni je to puno značilo i sad već mogu slobodno da kažem da imam moju porodicu u Srbiji, koja mi je tada bila daleko, ali da sam u Španiji stekao drugu porodicu i zaista nemam ništa da im zamerim ni poslovno ni privatno”, ističe Zoran.
Radni dan i uticaj pandemije
Pandemija i ograničenja koja su usledila usled iste onemogućile su Zoranu i njegovim kolegama realizaciju pojedinih internacionalnih projekata koji su morali biti odloženi za neki naredni period. Ali i pored toga uspeli su raditi na 3 zajednička projekta u okviru kojih su isplanirali posetu volontera iz Srbije Kanarskim ostrvima, a takođe i posetu volontera sa ostrva Srbiji, tačnije Kragujevcu.
“Pridržavali smo se svih mogućih mera koje su propisale međunarodne zdravstvene organizacije, i ono što su ostrva propisala i naravno kontinentalni deo Španije. Kada smo imali radionice za decu i odrasle, sve je bilo organizovano u manjim grupama, distanca, maske. Međutim, kornona nije preterano uticala na sam posao jer su sve aktivnosti pretežno bile organizovane u prirodi, na otvorenom prostoru, na plažama. Na primer tokom aktivnosti pošumljavanja striktno se vodilo računa o držanju distance”, kaže Zoran.
Erazmus za mlade preduzetnike iz Zoranovog ugla
Zoran kaže da program Erazmus za mlade preduzetnike vrlo rado preporučuje svojim prijateljima a svima koji razmišljaju u smeru preduzetništva poručuje sledeće:
“Kada budeš čitao/čitala ovaj intervju, prva ideja koja ti padne na pamet, prva želja koju dugo želiš da ostvariš, zapiši je na papir. Onda ćeš sa nekm tu ideju pretvoriti u biznis plan i moći ćeš da apliciraš za program. Život se brzo menja i previše je kratak da se ovakve stvari ne iskoriste. Program je jako vredan i predstavlja jednu od stvari koju svaka osoba u životu bar jednom mora da proba. Zato što si ovde sam i sam gradiš put do host organizacije, kompanije, agencije. Sam praviš svoju priču, a kada se program završi, ili ostaješ tu gde jesi sa znanjem i iskustvom koje si stekao ili razvijaš svoj biznis, ne postoji treće jer si na programu već dobio sve što ti treba! Zato je ovaj program poseban! Ideja koja je sada na pameti, na papir pretvorićemo je svi zajedno u biznis plan, apliciramo i zabava počinje!”
Kao što ste imali priliku da čujete od našeg sagovornika, ovaj program vam može pružiti mnogo. Od znanja, iskustva, prijateljstava, poznanstava i konačno, do realizacije vaše ideje i biznisa – zato iskoristite priliku!
Autor: Nataša Kovačević