Cropt, jedan od naših startapa, osvojio je 1. mesto na programu inkubacije REACH, u konkurenciji od 184 evropska AI startapa. Pobedom su osvojili €120 000 koje će dalje investirati u razvoj svog poslovanja.
O Cropt-u
Cropt je inovativni startup koji razvija rešenja zasnovana na podacima za visoko-tehnološku poljoprivredu. Ovaj startup je počeo kao spin-off Instituta BioSense, Evropskog centra izvrsnosti za napredne tehnologije u održivoj poljoprivredi. Od 2015. godine, kada je tim počeo da radi na razvoju rešenja iz oblasti analitike podataka u poljoprivredi, sklopili su partnerstva sa globalnim igračima i učestvovali u izgradnji portfolia uspešnih priča o digitalnoj poljoprivredi koji se stalno širi. Partnerstva i razne uspešne priče izazivaju ovaj tim da konstantno radi na svom razvoju i postizanju izazovnijih ciljeva. Svojim radom Cropt tim razvija rešenja za održivu poljoprivredu i prehrambene sisteme.
Šta je REACH?
REACH (Evropski inkubator za pouzdane i bezbedne lance vrednosti podataka), jeste projekat inovacione akcije koji finansira Evropska komisija, pokrenut u septembru 2020. godine. Ovaj projekat predstavlja nastavak programa inkubacije EDI (European Data Incubator). Reach Inkubator predstavlja jedanaestomesečni program inkubacije, koji vodi startape kroz 4 intenzivne faze tehničkog i poslovnog rasta (istraživanje, eksperiment, razvoj i promocija). Ovaj program ima za cilj da pomogne i podrži startape iz Big Data oblasti.
U razgovoru sa osnivačem i direktorom Cropt-a, Oskarom Markom smo se dotakli različitih tema od procesa prijave do finala Reach inkubatora, ali i njihovih utisaka koje su poneli sa sobom nakon što su proglašeni za pobednike ovog programa.
Kako ste došli na ideju da se prijavite za ovo takmičenje?
Kao mali startup ono o čemu moramo razmišljati jeste finansiranje. Upravo zbog toga smo i došli na ideju da se prijavimo za REACH program. U razvoju Cropt-a smo se do sada oslanjali u najvećoj meri na dva finanijska stuba, prvi je finansiranje iz privrede, a drugi je finansiranje iz javnih fondova poput inovacionog fonda, horizon programa i drugih. Ono što se sada već dešava jeste da se smanjuje deo iz javnih fondova i grantova, a povećava se deo iz privrede. U prethodnom periodu smo se četiri puta prijavljivali na pozive programa inkubacije EDI, a kako REACH predstavlja nastavak ovog programa, tako smo i došli na ideju da se prijavimo za isti. Iz petog puta smo uspeli da prođemo u uži izbor na ovakvoj vrsti programa, a zatim i da pobedimo. Rešenje i pouka jeste da treba biti uporan.
Kako je izgledalo samo takmičenje i koji su vaši utisci?
REACH predstavlja kaskadni oblik finansiranja, što znači da nismo dobili sva novčana sredstva odmah, već je finansiranje teklo po fazama. Na samom početku, za program inkubacije prijavilo se 184 timova. Nakon procesa selekcije odabrano je 30 timova koji nastavili učešće i dobili 5 000 eura da pripreme biznis plan. Kada smo saznali da smo prošli prvu fazu, pristupili smo pripremi biznis plana i pitch prezentacije. Ubrzo smo saznali da smo prošli dalje i osvojili 80 000 eura da razvijemo rešenje, odnosno da dođemo do MVP-a. Nakon toga sledeći korak bilo je prezentovanje tih rešenja pred stručnim žirijem u Bilbau, u Španiji. Pet najboljih timova iz programa dobilo je mogućnost da pičuje na jednoj od najvećih konferencija posvećenih startapima, u pitanju je čuveni Slush. Tamo smo imali još jedan pitch, i na tom drugom pitch-u smo bili najbolji. Ceo proces trajao je od februara, marta, od kada smo poslali prijavu, zatim smo u maju pisali biznis plan, i onda smo od jula krenuli da razvijamo rešenje do kraja septembra, kada je bio rok, nakon toga pretposlednja faza služila za promociju rešenja.
Ono što je specifično kod REACH-a jeste da su prepoznali da AI rešenja često završe neprimenjena. Program se postavio kao posrednik između startapa koji nude rešenja problema i kompanija koje imaju jasno definisane probleme i iskazanu potrebu za rešenjem, ali i podatke o svom procesu za koje im je potrebno rešenje.
Napravljen je dobar okvir za povezivanje, te su bile kompanije koje imaju podatke i koje su tražile da im neko kaže šta može da uradi sa njima ili kompanije koje imaju podatke i kažu ti šta je njihov izazov sa njima, a postojao je i treći slučaj gde je bilo potrebno da ti dovedeš svog data providera. Mi smo iskoristili tu treću opciju na programu i doveli Deltu kao našeg data providera. Sa ovom kompanijom sarađujemo od ranije, te smo već znali koji su njihovi problemi i šta možemo uraditi za njih, što nam je pomoglo u procesu kreiranja rešenja.
Kakav utisak je Helsinki i celo finale ostavilo na vas?
Grad je na mene ostavio jako lep utisak. Planiram opet otići tamo, ali u avgustu, kada je toplije. Ono što je na finalu nedostajalo, na samom događaju, jeste privreda. Imaš ljude koji rešavaju probleme, ljude koji podržavaju rešenje problema, ali nemaš ljude sa problemima. Nedostajalo je kome to rešenje treba.
Šta je bio najveći izazov sa kojim ste se susreli na ovom takmičenju i da li ste ga i kako prevazišli?
Bilo je tu dosta izazova, prvi izazov je bilo to što smo krenuli da radimo na kreiranju rešenja u julu, a trebali smo da završimo do kraja septembra. Jul i avgust jesu meseci kada ljudi idu na odmor, i kordinatori takođe nisu bili tu mesec dana, što nam je skraćivalo vreme za razvoj rešenja. Drugi izazov jeste bilo to što je trebalo komunicirati sa drugom firmom, što je na kraju ispalo stvarno odlično u našem slučaju. Delta je bila odlična za saradnju, imaju podatke, i stvarno su se potrudili da iskopaju sve potrebne podatke. Koliko je đubriva potrošeno, koji su prinosi, analize zemljišta, sve su prikupili, te je onda bilo lako raditi.
Koji su vaši planovi sada nakon ovog programa, na čemu dalje radite?
Plan je sada da sa Deltom nastavimo rad na tome. Za sad smo imali MVP, a sada je plan da od toga dođemo do proizvoda koji oni mogu da koriste. Takođe, plan je da se taj proizvod koji je namenjen Delti formuliše tako da bude za Deltine klijente, odnosno poljoprivrednike. Radi se o tome da smo mi razvili sistem za preporuku distribucije semena za Deltu. Ono što u stvari treba da se napravi jeste sistem za preporuku semena za poljoprivrednika gde on može da klikne na svoju lokaciju na google mapi i da mu sistem kaže da poseje određenu sortu, i u određenom procentu. Suština celog rešenja koje smo kreirali, jeste u stvari da se radi sistem za preporuku sorti soja.
Deltin institut već nekoliko godina funkcioniše dosta dobro, ima veliki rast i proširili su se na razna tržišta u regionu. Ali ono što je ključno jeste preporuka odgovarajućeg semena za odgovarajuću lokaciju. Negde postoji peskovito zemljište, negde crnica, negde je puno padavina, i poenta je da se preporuči ono odgovarajuće. Tu postoje dva trika, jedan jeste da koristiš veštačku inteligenciju, da preko satelita, mape zemljišta i klime predikuješ prinos da vidiš kakav bi bio prinos koje sorte u kakvim uslovima, ali umesto toga možeš uzmeti najbolju sortu i samo nju da poseješ. U tom drugom slučaju ide se na disperziju rizika. Postoje semena koja su stabilna u svim uslovima, rast je dobar i za vreme suše i za vreme kiše, a postoje semena koja odlično rastu, ali samo u određenim uslovima.
Osnovna ideja je pronaći kombinaciju tih semena i koja je otpornija na kišu, sušu i ostale uslove, i ima veći profit od svakog pojedinačnog semena. I onda smo sve to smestili u optimizaciju ekonomskog portfolija i to mislim da fino funkcioniše.
Šta bi ti poručio mladim ljudima, odnosno startupima koji razmišljaju da se prijave na REACH program?
Preporučio bih im da se prijave! REACH je program koji im može pružiti mogućnost da se povežu sa data providerima, odnosno klijentima za rešenje koje nude. Takođe, pruža i finansijsku podršku. Prvi stepenik je 5 000 eura, zatim 80 000 i na kraju počasna nagrada od 20 000 eura!
Mi ćemo vas redovno obaveštavati o ovakvim događajima, ali i o mnogim drugim aktivnostima, zato nas pratite na našem Blogu i društvenim mrežama Facebook , Linkedin i Instagram.