Predavanje “Has Agile Killed the Analyst” je održano je 15. marta 2016. u 19h u svečanoj sali Fakulteta Tehničkih nauka. Samo predavanje organizovali su Inernational Institute of Business Analysis, Poslovni inkubator Novi Sad i IDEAlab. Prisutnima se na predavanju obratio Jovan Vidić.
Jovan je odličan poznavalac Agile metodologije i njegova predavanja su veoma zanimljiva i atraktivna. Jovan radi kao Senior IT konsultat u kompaniji Codecentric. Pored toga je veoma posvećen izučavanju i primeni agilne metodologije. Kao sertifikovani Scrum Master, Agile Practitioner i Project Manager, Jovan je u želji da podeli svoja znanja osnovao grupu “Agile Coaching Serbia”. Ova grupa ima za cilj da pomogne svojim članovima da primene Scrum u svojim projektima.
Tokom 60-to minutnog predavanja Jovan je odgovorio na pitanje “Has Agile Killed The Analysist?” sa “Ne, nije ga niko ubio”. Suština samog predavanja je bila u tome da se pomogne onima koji se bave tradicionalnom biznis analizom da na što bolji način rade sa svojim sa klijentima. Jovan je predočio kako shvatiti šta je ono što klijentima treba, odnosno šta zahtevaju i kako počneti sa radom, kao i koji bi bio najbolji način rada, tj. izrade projekta.
U prvoj trećini predavanja Jovan Vidić je objašnjavao zašto su uopšte potrebne promene u metodologiji rada na projektima i što se to dešava i šta se podrazumeva kada je projekat “fail-ovao”, a šta kada je “challenge-ovao”. Još smo čuli i kako radititimski, koje su prednosti i mane takvog rada, i zasto smo u timskom radu ipak naučili da budemo brži i efikasniji. Isto tako je spomenuto da kada imamo projekte koji su dobro definisani onda je to čuveni Waterfall (PMI) i da ako želimo da radimo po Waterfallu trebaju nam minimum jedno 2-3 poveće knjige koje će nam pomoči da ispratimo proces. Ova metodologija se koristi kada imate definisan put kojim ćete ići. S druge strane, ako želimo da radite po Agile metodologiji tu nam je u bukvalnom smislu potreban jedan papir (Agile manifesto) sa svojih 4 vrednosti i 12 principa. Suština samog Agile pristupa jeste da se on primenjuje u kompleksnim okruženjima na kompleksnim projektima gde nam nisu poznati svi parametri sa kojima radimo. Kada se kaže Agile misli se na Exp, Scrum i Kanban. Kako sam Kanban vuče korene iz Lean koncepta postavlja se pitanje da je Kanban uopste Agile, a tu se pritom misli i na razne prakse. Usledilo je potom i važno poredjenje PMI i AGILE gde PMI ima proces odnosno “waterfall” u kom je sve kompletno definisano; dok AGILE ima skup praksi, a retko imamo metodologiju.
Drugu trecinu predavanja Jovan je posvetio User Stories-u, što u banalnom smislu podrazumeva da “Klijent priča priče”. Svrha User Stories-a jeste da ono nikad nije bilo u vidu Requirement-a odnosno vida zahteva (uslova). Kako bi jedan dobar User Story trebao da izgleda pokazuje akronim INVEST. Ovde se pregovara i to je velika razlika izmedju User Story i Requirement-a. User Story treba da bude završen u jednoj iteraciji i to je njegova karakteristika. Testiranje jednog User Story-ja treba da vrši jedan Business Analysist.
I na kraju predavanja se spominje Backlog koji podrazumeva da je potrebno da imamo stavke na nivou jedne reči, jedne ideje i Backlog nije jednodimenzionalan. Backlog je dvodimenzionalan što podrazumeva da on ima prioritete i vreme i da balansira medju njima. Cilj je da se ideja testira vrlo brzo, a ne da se pravi plan projekta na jednu, dve, tri godine.
Tu je i Cognitive Bias (ili banalno prevedeno “Kognitivna distorzija”) što podrazumeva ljudska tendencija razmišljanja i primanja informacija odnosno gde se ljudi zakače za prvu informaciju koju dobiju od nekoga ili nečega, ili u drugom slučaju zakače se za mišljenje neke druge individue ili tima (group thinking). Ekonomisti su osporavali ovu teroiju sve dok se nije dokazalo suprotno.
U sustini najbitnija razlika izmedju Agilnih I Waterfall projekata je u kompleksnosti. Kompleksnost utiče na sve aspekte i treba naučiti kako funkcionisati u takvom okruženju. Da bi takav sistem funkcionisao organizaciona kultura mora da bude bazirana na poverenju. Najbolji način implementacije dobre organizacione kulture je primena Menadžmenta 3.0. koji rešava probleme kompleksnosti i koristi mnoštvo vec sažnatog iskustva i prakse koje primenjuje u upravljanju. Neki od primera takvog upravljanja i uopšte korišćenja Agilnih projekata kao najboljeg načina za brzo testiranje ideja i dobijanje zadovoljnih krajnjih korisnika su: Google, Spotify, Zalando, Netflix i drugi.
Atorke: Maja Vitić i Dejana Srdić