Sigurno ste do sada čuli za plavu, zelenu pa i manje popularnu sivu ekonomiju, ali šta to predstavlja narandžasta ekonomija?
Poslednjih nekoliko godina narandžasta ekonomija doživljava ekspanziju, što i nije iznenađujuće s’obzirom na širok spektar mogućnosti koje nudi. Termin narandžasta ekonomija u svetu je poznat i kao kreativna industrija, kreativna ekonomija, kulturna industrija, industrija sadržaja, industrija zabave itd. U ovom blog postu pokušaćemo da vam pojasnimo šta je to narandžasta ekonomija i u čemu je njen suštinski značaj.
Šta predstavlja termin narandžasta ekonomija?
Verovatno se pitate zašto baš narandžasta boja. Istorijski, narandžasta boja vezuje se za mladost i sreću. U pitanju je boja koja predstavlja entuzijazam, kreativnost, odlučnost, uspeh i ohrabrenje. Postoje mišljenja da je baš ova boja najzabavnija i najinspirativnija te se često povezuje sa kreativnošću i kulturom.
Terimin narandžasta ekonomija svoju popularnost doživela je 2013. godine kada je IDB objavila knjigu “Narandžasta ekonomija: Beskonačna prilika”, koju su napisali Ivan Duque i Felipe Buitrago. Oni smatraju da narandžasti univerzum čine pre svega kulturna ekonomija i kreativna industrija kao i područja koja podržavaju kreativnost.
Međutim potrebno je napomenuti da je ovaj termin već postojao ali pod nazivom kreativna ekonomija koji dao John Hovkins, autor knjige “Kreativna ekonomija: Kako ljudi zarađuju od ideja?”. On ističe da se ova vrsta ekonomije zasniva prvenstveno na kreativnosti, znanju i kulturi.
Istovremeno naglašava da kreativna ekonomija uključuje sve sektore čija se roba i usluge zasnivaju na intelektualnom vlasništvu poput oglašavanja, mode, dizajna, filma, muzike, izdavalaštva, istraživanja i razvoja, TV-a i radija, video igri i vizuelnih izvođačkih umetnosti.
U čemu je značaj narandžaste ekonomije?
Narandžasta ekonomija zasniva se prvenstveno na kreativnosti, talentu koje pojedinci imaju, kao i kapacitetu inovacija.
Smisao narandžaste ekonomije ujedno je i razmena i uživanje u kulturnim različitostima, idejama i iskustvima. Ona otvara vrata beskonačnim mogućnostima kako bi se istražio a potom i iskoristio tržišni potencijal koji postoji u kulturnom sadržaju.
Da bi se to postiglo, neophodno je:
- biti u toku sa svim promenama koje se dešavaju,
- inovirati,
- i prilagoditi se.
Narandžasta ekonomija se odnosi se na sve što se razvija putem kreativnosti i stoga je neophodna konstantna upotreba intelektualnog kapitala kako bi se omogućilo stvaranje novih tehnologija, procesa, poduhvata, proizvoda, usluga a samim tim i novih radnih mesta i mogućnosti za dalji razvoj. Narandžasta ekonomija generiše prosperitet, blagostanje i razvoj kako zemalja tako i društva u celini i to kroz kreativnost te se u tome ogleda njen značaj.
Kreativnost i humanost na delu u doba pandemije – EXIT festival 2020.
Evidentno je da je globalna pandemija poremetila svaki vid društveno-ekonimskih aktivnosti. Turizam i ugostiteljstvo prvi su osetili posledice izazvane globalnom pandemijom, a odmah nakon njih na udaru su bile kreativne industrije. Iako snažno pogođene situacijom koja je zadesila ceo svet, kreativne industrije su u nesvakidašnjim okolnostima uspele da pronađu način da svoju energiju i pozitivnost podele sa ostatkom sveta. Pravi primer za to stiže iz našeg grada, i u pitanju je Exit festival.
Svake godine Exit festival okupi najpoznatije izvođače svetske muzičke scene na dobro poznatom mestu – Petrovaradinskoj tvrđavi. Prošlogodišnji Exit zabeležio je rekordnu posećenost gde je kroz Petrovaradinsku tvrđavu za 4 večeri proslo preko 200.000 posetilaca. Ove godine Exit festival trebao je da proslavi jubilej od 20 godina i bilo je planirano da se nadmaši prošlogodišnja brojka i posetiocima ponudi nezaboravno iskustvo, međutim kako je pandemija COVID19 zaustavila ceo svet, svi ti planovi pali su u vodu.
Kako su festivali širom sveta morali biti otkazani, isto se desilo sa Exit-om. Međutim, Exit se nije zaustavio kao što je to bilo sa brojnim svetskim festivalima. Naprotiv, Exit festival je svoje snage udružio sa Svetskim programom za hranu Ujedinjenih nacija, najvećom svetskom humanitarnom organizacijom, radi realizacije projekta koji nosi naziv Life Stream.
U pitanju je projekat za pružanje podrške svim ljudima koji su se usled pandemije COVID19 našli na rubu egzistencije i gladi. Pandemija je uzrokovala brojne probleme i otežala život posebno ljudima koji se bore protiv klimatskih promena, čestih suša, poplava. Sam projekat realizovan je u periodu od 3. do 6. septemba i okupio je impresivnu listu globalnih i regionalnih umetnika a ekskluzivni nastupi su skrenuli pažnju čitave planete.
U poređenju sa Exit festivalom koji je organizovan prethodnih godina, realizacija ovogodišenjeg festivala drastično se razlikovala. Kapacitet publike koja je mogla prisustvovati festivalu smanjen je za 95%, a za razliku od prethodnih godina gde su posetioci imali priliku da uzivaju u muzici na 40 različitih bina, ove godine za posetioce bila je otvorena samo jedna – Dance arena. Prodaja jednodnevnih ulaznica bila je organizovana online.
Namenjen prostor bio je podeljen u pet sektora i to na:
- LOVE,
- EARTH,
- WATER,
- AIR, i
- FIRE.
A svaki od sektora na zone odvojene fizičkim barijerama i ogradama u okviru kojih je bilo dozvoljeno da boravi maksimum 5 osoba uz poštovanje svih mera donetih od strane Kriznog štaba. Program je emitovan uživo preko Facebook stranice EXIT festivala i bio je dostupan milionskom auditorijumu širom sveta. Svaki dan Life Stream-a bio je posvećen jednom od osnovnih elemenata planete Zemlje, a tokom izvođenja programa emitovani su video snimci i materijali usmereni na promovisanje i zaštitu životne sredine i zaustavljanje gladi. Takođe ovim putem promovisane su i turističke atrakcije Srbije i Novog Sada iz kog je festival potekao i u kom se održava već 20 godina.
Iako se sam događaj završio, organizatori Exit festivala sve svoje napore usmerili su na pripremu video materijala sa događaja i na taj način obraduju publiku. Nastupi sa Life Stream-a biće emitovani tokom dva produžena vikenda, i to od 17. do 20. septembra, kao i od 24. do 27. septembra. Kompletan Life Stream program moći će da se prati putem zvaničnog sajta, Facebook stranici i YouTube kanalu EXIT festivala, kao i na Life Stream sajtu. (Izvor)
Kreativne industrije i izlazak iz krize
Ono što se može videti iz primera Exit festivala jeste da su kreativnost, inovacije i nova digitalna rešenja od presudnog značaja za izlazak iz krize i borbu protiv uticaja Covid19. Zatvaranje pojedinih kulturnih sektora kod ljudi je izazvalo još veću želju za povezivanjem te je stoga potrebno pružiti podršku kreativnim industrijama kako bi se oni sektori koji još uvek nisu, uspeli izboriti sa posledicama koje je pandemija izazvala.
Negovanje talenata u kulturnom i kreativnom svetu od izuzetnog je značaja za ekonomski rast. Neopodno je povezivati se i deliti iskustva sa partnerima iz susednih zemalja kako bi zajedno radili na rastu i prevazilaženju svih problema sa kojima se svako od nas trenutno suočava.
Poslovni inkubator Novi Sad jedan je od onih koji su na vreme ustanovili koliku vrednost donosi povezivanje i rad sa partnerima širom sveta. Jedan od projekata na kojem učestvuje svakako jeste Erasmus + projekat O-CITY koji je finansiran od strane Evropske Unije. Cilj ovog projekta je da se otkriju i promovišu kulturna nasleđa gradova, da se stimuliše narandžasta ekonomija u tim gradovima i ulože napori u modernizaciju univerziteta kroz implementaciju inovativnih metodologija učenja, što usled trenutne situacije izazvane pandemijom Covid19 još više dobija na značaju. O samom projektu više možete pročitati ovde.
Realizacijom ovog projekta, zajedno sa našim globalnim partnerima nadamo se da ćemo uspeti da obezbedimo daleko bolje uslove za rad i razvoj kreativaca što će im ujedno pomoći da prevaziđu krizu koja nas je sve trenutno zadesila.
Zaključak
Ono što se može izvesti kao zaključak svakako jeste da je značaj narandžaste ekonomije a samim tim i kreativnih industrija ogroman i da će upravo one, i pored toga što su pretrpele velike gubitke imati jednu od najznačajnijih uloga u oporavku kako naše zemlje, tako i drugih zemalja od trenutne krize.
Preporučeni linkovi:
Autor: Nataša Kovačević