NextGen Women Entrepreneurs Week je petodnevni program koji je ove godine održan u periodu od 12. do 16. juna u Cirihu. Program je namenjen obučavanju preduzetnica iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije, Perua i Vijetnama. U toku ove nedelje, preduzetnice su imale prilike da predstave svoje ideje pred investitorima. Jedna od učesnica programa je bila i Branka Rakić, iz firme BiologicsHub, stanar Poslovnog inkubatora Novi Sad. Branka je posetila Cirih i svoje iskustvo podelila sa ostalim preduzetnicima. Njenu posetu ovoj preduzetničkoj nedelji omogućila je organizacija Swiss Contact.
Želeći da čujemo kako je sve to izgledalo i kakvi su Brankini utisci, zamolili smo je da sa nama podeli delić atmosfete. U klimatizovanoj sali Poslovnog inkubatora Novi Sad, Brankin vedar duh i neizmerna otvorenost došli su do izražaja, pa nam se činilo kao da smo i sami bili tamo.
Pročitajte šta je ona imala da kaže o ovoj nedelji ženskog preduzetništva.
Zdravo, Branka! Da li na možeš reći nešto više o sebi? Čime se baviš, šta radiš?
Branka: Zdravo! Po obrazovanju sam molekularni biolog. U toku svojih doktorskih studija stekla sam iskustvo u istraživačkom radu, laboratorijskim tehnikama i naučnom kritičkom razmišljanju. Nakon doktorskih studija sam radila u oblasti savetovanja u farmaceutskoj industriji. Kroz posao, upoznala sam koleginicu Violetu Veljović i već 6 godina nas dve uspešno radimo u timu. U januaru ove godine zajedno osnivamo BiologicsHub. U martu smo prvi put smo zvanično započele sa radom i vrlo brzo smo stekle prve klijenate. Imamo i tri nove koleginice koje su se priključile našem timu. Mi radimo usluge savetovanja u ranom istraživanjima lekova u farmaceutskoj industriji. Naš posao je da sve podatke, koji su javno dostupni kao sto su naučni radovi ili dokumenta sa FDA (Food and Drug Administration), pročitamo i kriticki analiziramo. Nakon toga, na osnovu istraženog, dajemo svoje mišljenje klijentu.
Kako je počela priča sa BiologicsHub-om?
Branka: Violeta i ja smo došle u prostorije Poslovnog inkubatora Novi Sad u martu, a odmah posle toga smo otišle na jednu konferenciju na kojoj se, zapravo, i dogodio launching, tj. zvanično predstavljanje klijentima. Posle toga smo odmah bile angažovane!
Violeta i ja smo zajedno radile u jednoj kompaniji i planirale smo da započnemo sopstveni biznis. Nekako se sve poklopilo – osnovale smo firmu 3 meseca pre te velike konferencije. U tom trenutku smo znale da postoji tržište, ljudi koji nas znaju, i još bitnije, koji su zadovoljni saradnjom sa nama. Ono što je zanimljivo je da smo oklevale kada je bilo u pitanju otvaranje firme i planirale dosta, a posle shvatile da ne postoji pravi trenutak za to. (smeh)
Kako si uspela se prijaviš za NextGen Women Entrepreneurs Week program?
Branka: Za program sam saznala od Đorđa, direktora Poslovnog inkubatora Novi Sad. Popunila sam onlajn prijavu i to je bilo to! Bilo je pitanja ko sam, čime se bavimo, koji su naši planovi i slično. Priznajem, onlajn formular je bio malo poduži, nekih 20 ili 30 pitanja, ali pored toga nije bilo potrebno da se preduzmu bilo kakvi komplikovaniji koraci za dalju prijavu.
Ono što mi je bilo zanimljivo je da je bilo jedno pitanje, za koje se ne sećam tačno kako je glasilo, ali je išlo u smeru toga da navedem probleme sa kojima se susrećem kao žena preduzetnik. Kada sam pročitala to pitanje, shvatila sam da će biti baš fokus na onome što je specifično za žene. Koliko sam upućena, sada je žensko preduzetništvo i moderno, ali je, svakako, lepo što postoje fondovi i investicije namenjene baš ženama preduzetnicama.
Kakvi su bili tvoji prvi utisci, prva dva-tri sata programa?
Branka: Prvi utisci su mi, zapravo, bili vezani za samo putovanje, jer smo svi putovali zajedno. Swiss Contact je odlučio da bi svi (iz Srbije) trebalo da budemo na jednom mestu. Ipak, nisam imala prevelika očekivanja. U avion sam sela pored devojke koja je osnivač Nove Iskre, hub-a – Nane Radenković, koja je bila u ulozi mentora. Već tu me je iznenadilo što sam počela da učim! Prva lekcija je bila da sam videla da ljudi imaju probleme slične mojim. Iako se ne bavimo istom delatnošću, imale smo iste probleme. Zanimljivo je bilo čuti kako je Nana te probleme rešila. Lično, možda ne mogu da primenim takvo rešenje, ali sam naučila u kom smeru bi trebalo razmišljati. I onda sam pomislila: “Ako je ovo to, već je vredno!” Takođe, Biljana Stefanović je bila odlična mentorka.
Prvi dan smo imali pitch od tri minuta i tu smo prvi put mogli da se upoznamo sa drugim učesnicama i šta ko radi. Mene je oduševio pitch Vijetnamki – kada su se pojavile, sve su “oduvale”. (smeh) Prvo što je neverovatno je da su to žene koje su serial entrepreneurs, odnosno, žene koje imaju već dve ili tri firme iza sebe. One su imale exit-e od po nekoliko milona i sad imaju svoje firme koje ne žele da prodaju. Jedna od njih, na primer, proizvodi nameštaj, koji može da stane na crtu sa Ikea-om. Ikea im nije direktan konkurent, s obzirom da je njihovo tržište Vijetnam, ali poslovni model je sličan Ikea-i. Podelila je sa nama i da je u prvih godinu dana imala promet od 2 miliona. Oduševila sam se i devojkama iz Perua, koje su sve, pre nego što su osnovale firmu, radile u finansijama, marketingu i drugim funkcijama.
Pri samom kraju programa, kada sam pričala sa ostalima, stekle smo utisak da su u Vijetnamu i Peruu ekosistemi toliko zreli da postoje uslovi da ljudi imaju i po nekoliko kompanija. Našem startup ekosistemu je potrebno još malo podrške, ali kada se napravi već broj ovakvih kompanija, mislim da ćemo dostići neki veći nivo. Mladi smo, ima vremena.
Tokom tih nedelju dana si imala prilike da upoznaš mentore i investitore. Koga bi od njih izdvojila i rekla da su ti najviše pomogli?
Branka: Najviše su mi pomogli srpski mentori, njih bi sigurno izdvojila, verovatno zato što sam imala najviše kontakta sa njima. Investitori su bili sjajni, a od njih bi izdvojila Arunimu Sing, predstavnicu investitora iz Albanije. Od nje sam puno naučila. Arunima radi kao investitor connect venture capital i ona me je uputila šta je to što investitori traže, kroz šta se posmatra vrednost nekog biznisa i koliko i kako investitori menjaju strukutru kompanije. Zapravo, svaki kontakt mi je značio.
Violeta i ja smo započele našu kompaniju ali se nikada nismo videle kao startap. Više sam IT sektor vezivala za startap kompanije. Iako smo ranije radile za kompaniju koja je bila startap, prosto, ovo je drugačiji svet, pa se nisam bila previše informisana kako deo sa investicijama funkcioniše. Jako mi je bilo interesantno što smo upoznale jednog gospodina, koji je CEO većeg broja spin-off kompanija i on nam je rekao da je danas hit ići po događajima, pitch-ovati i skupljati pare. On to naziva “silly game”, jer ljudi pitch-uju za određeni novac, koji kasnije služe za bolju platu. Svidelo mi se to što je rekao, jer je potrebno naći balans. Ne treba samo ići i pitch-ovati, treba ipak sesti i raditi, biti u kontaktu sa klijentima, dobiti feedback.
Šta bi izdvojila kao najbitnije što si od njih naučila?
Branka: Najbitnije mi je bilo što sam upoznala ljude koji imaju kompanije i rade slične stvari kao i mi. Od njih sam naučila kako su vodili svoje kompanije, koje su bile strukture u kompaniji, koji je proces intervjuisanja, koji broj zaposlenih kompanija može da izdrži, kako da se kompanija scale-up-uje i slično. Pored toga, izdvojila bih to što sam naučila sa kojim problemima se susrećemo u Srbiji, koji su to problemi u startap svetu i kako ih rešiti. Nama je najbitnije bilo da saznamo kako organizovati firmu.
Sjajno je videti šta sve ljudi rade! U nekom trenutku sam shvatila da i ljudi koji rade drugačije stvari od mene, imaju iste probleme kao i ja. Upravo su mi ta iskustva bila jako bitna. Violeta i ja želimo da BiologicsHub ima uskoro svoj proizvod, jedno tehnološko rešenje, i bilo nam je bitno da čujemo od ljudi koji nisu iz IT industrije kako proces kreiranja ovakvog rešenja funkcioniše. Dodatno, raspravljali smo i o temama kako naći pravog čoveka, da li treba outsource-ovati određeni deo poslovanja i slično.
Jedna od upečatljivijih žena preduzetnica iz IT sveta je Marija Janušević, koja ima aplikaciju Kidster, marketplace za prodaju dečjih, polovnih stvari. Marija, na primer, nije iz IT sveta već sarađuje sa developerima. Njen posao je marketing. Izdvojila bih i Nataliju Ranisavljević, koja ima proizvod Forecast Ads, digital advertising aplikaciju, koja mi je spomenula da je morala da nauči da kodira, kako bi napravila tu aplikaciju.
Sa kim si se najviše družila u toku trajanja programa?
Branka: Joj, ne bih mogla nikog da izdvojim (smeh). Za našu ekipu, nas 9, iz Srbije, nisam nikad očekivala da ćemo se tako dobro uklopiti i i dan-danas biti u kontaktu, i to redovno. Osećala sam se kao na ekskurziji! Čim sam se vratila, posetila sam ih u Beogradu, a planiramo i neki reunion. Nadam se da ćemo održati kontakt i da nećemo potpasti pod uticaj posla i stresa. Jedva čekam i da ih Violeta upozna!
Moram da spomenem i Vijtnamke, kojima sam oduševljena. One su se za program prijavile kao preduzetnice, a zapravo su i mentorke. Na programu nisu bile u ulozi mentora, već preduzetnika. Svidelo mi se što su znale “svoje mesto”, tj. da zauzmu odgovarajuću ulogu. One su slušale svakog mentora, čak i onog ko je imao manje iskustva od njih. Način na koji su one prihvatale savete svih ljudi i odmah to implementirale je bio fenomenalan! Sa druge strane, kad god bih im se obratila, uvek su tu bile da me posavetuju.
Kako je izgledao završni pitch?
Branka: Na prvom pitch-u, prvi dan kad smo došli, se nisam mnogo trudila, jer, prosto, nisam razumela težinu koju ima pitch. Nakon svog izlaganja sam shvatila da posle ta tri minuta apsolutno nikom nije bilo šta je to što radim i čime se bavim (smeh). Posle toga sam dobila ideju da završni pitch bude takav da ljudi shvate šta je ono čime se bavimo, a onda i gde se vidimo kroz par godina.
Prvi pitch smo svi slušali, dok smo na završnom bili podeljeni šest po šest timova sa četiri investitora u komisiji. Čula sam da je feedback članova žirija za svaku grupu isti – da je za tih pet dana došlo do ogromne promene na bolje. Prvi dan smo svi bili vrlo neformalni i rekli samo čime se bavimo, dok smo poslednji ozbiljnije shvatili ono što radimo. Svi smo naglašavali nas poslovni model, koliki je revenue i slično. (smeh) Potpuno sam sigurna da ljudi nisu izmišljali informacije nego su stavili fokus na neke stvari koje su na prvom pitch-u bile u drugom planu. Zapravo, čak i oni koji su imali dobre početne pitch-eve su na završnom pitch-u bili za bar 25% bolji.
Da li je pitch prvog dana programa bio ujedno i tvoj prvi pitch?
Branka: Da, moj prvi pitch u životu! Mi predstavljamo proizvode klijentima i na takvu prezentaciju smo navikle, tako da ni nemam problem sa javnim nastupom. Problem je, zapravo, bio pričati sa nekim ko se uopšte ne razume u ono što mi radimo i to u 3 minuta. Znam vrlo dobro kako sebe da predstavim u 3 minuta, ali nekom ko ni ne zna kako se razvija lek i ne poznaje ovu industriju, bilo mi je nemoguće. Zapravo, mislila sam da je to nepotrebno i nisam videla svrhu toga. Kasnije sam shvatila da ima potrebe za tim i da je i te kako moguće predstaviti svoj rad i tim, najverovatnije za 5 minuta. (smeh) Shvatila sam da ako budemo želele da dođemo do investitora, ovo je i te kako potrebno, jer investitori najvetovatnije neće biti iz naše industrije.
Zadovoljna sam koliko sam naučila i napredovala i sigurna sam da će mi to koristiti.
Jesi imala tremu pred sam pitch?
Branka: Nisam, uopšte nemam tremu. Već dugo se bavim ovim poslom, a moj prvi javni nastup je bio pre više od 10 godina. U nauci je konstantno potrebno da prezentujemo na konferencijama i sličnim događajima, pa zbog toga ni nisam imala tremu. Dodatno, kada idemo u posetu klijentu, očekuje se da imamo prezentaciju koja će trajati oko 25 minuta. Kada prezentujemo, obično bude soba puna ljudi i navikle smo na to.
Pitch, sa druge strane, je bila druga vrsta predstavljanja, ali ovaj pitch nije u potpunosti bio pravi pitch, pred investitorima. Bila je izuzetno prijatna atmosfera i niko tu nije došao da procenjuje naš posao ili projekat. Rekla bih da je to više bila simulacija pitch-a. Članovi žirija su nam postavljali pitanja, ali je bilo mnogo laganije i prijatnije.
Zapravo, poslednji dan programa su nas odveli na večeru pod nazivom Business Angel Dinner, na kojoj ljudi pitch-uju. Tri tima su pitch-ovala na večeri, od kojih je jedan bio iz oblasti biotehnologija, što je meni bilo interesantno. To je bilo odlično iskustvo! Bilo je dobro iskustvo u smislu da smo videli šta se investitorima sviđa i ne sviđa, kako oni posmatraju projekat i na osnovu čega odlučuju da žele da ulože svoj novac. Sigurna sam da ne odlučuju o samom ulaganju nakon što odslušaju pitch, ali tad odlučuju da li će dalje razgovarati sa timom ili ne. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako sve to izgleda, a i da posle čujem njihove komentare i utiske.
Ono što sam naučila iz priče sa investitorima je da niko nije investirao na osnovu pitch-a, jer žele da vide u šta to oni investiraju. Čini mi se da se kod pitch-a traži harizma te osobe koja prezentuje, jer je to bitno za prodaju i buduće klijente. Jedini komentari nakon svakog pitch-a se odnosi na pitanja ko je u timu i da li imaju nešto vredno prodaje. Njihovi komentari su cesto bili zabavni tipa “ima neki smart sciencey guy, on sigurno zna šta radi”. (smeh) Svakako, investitori koji poznaju industriju vrlo strogo gledaju na ideju, baveći se finansijskim aspektima.
Ono što je meni najstrašnije, kada su u pitanju investitori, jeste taj share koji oni imaju kompaniji. Bilo je puna priča o tome kako se investitorima ne svidi CEO i da odjednom isti više nije u kompaniji. Sa te strane, naš stav je da ćemo pokušati da uspemo bez bilo kakvih investicija. Imamo tu mogućnost, jer trenutno radimo za klijente i investicije nam nisu potrebne.
Kakvi su tvoji generalni utisci o programu?
Branka: Utisci su sjajni! Iskreno, bilo je jako je naporno i možda je trebalo manje dana da traje program. Ovo kažem zato što smatram da nekom ko započinje svoj biznis, 5 dana da ne radi može biti previše. Odlična je organizacija i svaki aspekt programa je do detalja isplaniran – od toga kako su napravili pitch-eve, treninge, pa sve do završnog pitch-a. Od timing-a do content-a. Sve!
Sviđa mi se što su se potrudili da dovedu odgovarajuće ljude i adekvatno nas usmeravali. Mentori su mi prilazili i davali mi uputstva sa kim mogu da pričam u odnosu na to sa kakvim se izazovom susrećem. Na primer, bila mi je dodeljena jedna mentorka, dok je druga smatrala da je bolje da ona razgovara sa mnom i da mi može više pomoći. Oko toga nije bilo problema. Svi su bili vrlo otvoreni za saradnju.
Kao ličnost sam puna predrasuda i smatram da sve što nije rad sa klijentom nije pravi rad. (smeh) Međutim, smatram da ovaj program vredi. Što se toga tiče, promenila sam svoj stav, ali mislim da bi trebalo birati programe. Ovo je, definitivno, program na kom se može dosta toga naučiti.
Za sam kraj…
Kada smo upitali Branku da li bi ona želela nešto da doda, rekla je da bi želela da pohvali Swiss Contact i način na koji su organizovali ovaj program. Kako sama kaže, bilo je lepo što su učesnike “kao malu decu vodili, titrali i sve im objasnili”.
Branka je, nadalje, dodala da je oduševljena preduzetnicama iz Srbije. Na završnom danu programa je 6 timova pitch-ovalo pred investitorima, a nijedan od tih timova nije bio iz Srbije. Kako sama kaže, smatra da je to samo igra slučaja i da su bar dve devojke trebale da budu u tom završnom krugu. Njihova najveća prednost, prema Brankinim rečima, je što su skromne i spremne da uče, a onda i implementiraju odmah ono što im je rečeno.
Nadamo se da smo uspeli da vam prenesemo kako se to Branka provela i ohrabrili vas da se i sami prijavite za programe ovakvog tipa. Networking i znanje koje možete steći za samo par dana programa, može vas pratiti kroz celo poslovanje. Branka je odličan primer odgovorne preduzetnice, koja je spremna da izađe iz svoje zone komfora, oproba se u nečemu novom i savlada sve predstojeće prepreke.
Ovim putem, želimo da joj se zahvalimo za izdvojeno vreme i strpljenje.
Branka, želimo ti puno uspeha i sreće u daljem radu!
Autor: Aleksandra Mladenović