Digitalno doba otvorilo je vrata mnogim izumima. Nove tehnologije danas rastu velikom brzinom a sa njima i njihova primena. Ali ima i onih starih izuma, neostvarenih snova mnogih naučnika, koji se uzdaju u mogućnost da ovaj eksplozivan rast u inovacijama otvori vrata nečemu što bi iskonski promenilo svakodnevnicu. To je naravno veštačka inteligencija (VI).
Godinama unazad popularna kultura (filmovi, stripovi) upoznaje je nas sa raznim prikazima i oličenjima VI, a razvoj u filmskoj industriji samo je olakšao njihov prikaz na velikom platnu. Tako naučna fantaskika može i nastoji da se što više dotakne pitanja koje je tema za debatu već decenijama, mogućnost da se stvori veštački um, mašina koja radi i još bitnije, reaguje kao čovek, odnosno intelektualno biće. O etici ovog poduhvata vodi se polemika otkako je postala ideja o tome.
Istorijat
Pre nekoliko godina, otkrivena je tajna Britanske tajne službe, da su za vreme drugog svetskog rata uspeli da razbiju nemačku ENIGMU i time skrate rat bar za dve godine i pobede. Ovo su postigli prvenstveno uz pomoć Alana Turinga, britanskog matematičara i dekodera koji našao način da napravi kompjuter koji će rešavati zadat problem, u ovom slučaju kodirane poruke nemačke mornarice tako što će se ponašati kao on i ispitivati kombinacije dok ne dođe do tačnog rešenja. ENIGMA se smatrala nepobedivom do ovog otkrića. Upravo Turing se smatra ocem veštačke inteligencije.
Naravno, praviti super-kompjutere sredinom 20. veka bilo je nezamislivo teško obzirom da je to predstavljalo neverovatno ,,skup sport“. Samo najprestižniji univerziteti sa najboljim kompjuterskim laboratorijama imale su neku šansu zbog finansiranja.
60-ih i početkom 70-ih godina XX veka, ovo polje je u velikom razvoju. Mašine su mogle mnogo više podataka da skladište, što je bio preduslov za VI. I sami naučnici postali su iskusniji, te su algoritme rešavanja problema bolje definisali i bolje određivali koji od algoritama da primene na određeni problem. Ono što je posebno zainteresovalo finansijere, u to vreme vladine organizacije, jeste zapis i prevod direktnog govora. Ne mora ni da se naglasi, da je ova primena imala ogromnu vrednost u to doba, vreme hladnog rata i zlatnog doba špijunaže.
Nakon napredaka vezanih za same algoritme i razvoj mašine u vidu memorije i brzine, kao i napredaka vezanih za određena polja primene, VI je stao sa razvojem. Iako sa predikcijama da su blizu razvoja veštačkog uma, međutim nije bilo krajnjeg rezultata.
U nedostatku vladinih investicija, polje veštačke inteligencije je procvetalo krajem prošlog veka. Privatne IT kompanije počele su da se bave ovim i prvi rezultat koji će ostati zapamćen u istoriji jeste pobeda IBM-ovog Deep Blue-a u šahovskoj partiji nad Garry Kasparovim, tada najboljim šahistom na svetu, a smatra se jednim od najboljih svih vremena. Odigrane se 2 partije po 6 mečeva i ti mečevi su medjiski veoma dobro ispraćeni. Ovo je bio nezampaćen pomak u razvoju veštačke inteligencije koji je otvorio vrata daljim uspesima.
Šta je zapravo inteligencija?
Reč sa mnogo definicija, ali ovde govorimo o mašinskoj inteligenciji, veštačkoj. Govorimo o kompjuterima, robotima. Stoga se moramo spomenuti Turingov test. To je ništa drugo nego test za kompjutere sa ciljem provere inteligencij kompjutera, odnosno da li kompjuter inteligentan (da li razmišlja). Učesnici su kompjuter, čovek ispitivač i čovek koji pomaže ispitivaču. Ispitivač postavlja pitanja putem tastature na koja računar i drugi čovek odgovaraju. Ispitivač može postavljati koja god želi i koliko god želi pitanja i test je završen kada ispitivač oceni da li priča sa kompjuterom ili ne. Cilj drugog čoveka jeste da pomogne i usmeri ispitivača na tačan odgovor, dok kompjuter nastoji da prevari ispitivača i uveri ga da je čovek. Do sada, ni jedan računar nije prošao ovaj test.
Ovo polje pored odgovora na mnoga naučna, istraživačka, matematička pitanja, ali i na jedno filozofsko. Kako mi sami percipiramo ljudsku inteligenciju. Koje to elemente treba dati mašini da bi se ponašala i ,,razmišljala“ kao čovek? Došlo se do određenih funkcija kao što je učenje, razumevanje, rešavanje problema, percepcija i jezik (govor).
Vrste veštačke inteligencije
Postoji mnogo podela zasnovanim na raznim kriterijumima. Da li po poslu za koji su dizajnirani, po godinama kada su dizajnirani ili po uspehu koji su ostvarili, odnosno do kog nivoa su razvijeni.
Tako ćemo ovde iskoristiti tu poslednju podelu na:
- Reaktivne mašine
- Mašine sa ograničenom memorijom
- Teorija uma
- Svest
Reaktivne mašine – kako im i ime kaže, reaguju na okolinu i situaciju. Ono što je interesantno kod njih jeste da nemaju memoriju o onome što su prethodno radili. Svaka akcija je čisto reaktivna i fokusirana na dati problem. U slučaju šahovske partije, njihovo stanje pri prvom potezu je identično kao i pri 20. potezu. Svaki naredni potez zahteva analizu bez memorije o prethodnim potezima. Ne može niti da forimira sećanja niti da primeni prošla iskustva. Reaguje na svet u datom momentu kako ga vidi. Mnogi naučnici su izjavili da je ovo najdalje što treba ići jer sve preko ovoga jeste kršenje etičkih načela.
Mašine sa ograničenom memorijom – samo su nekoliko koraka ispred prethodne grupe. Mogu da stvaraju kratkotrajnu memoriju koju korsite pri izvršavanju pojedenih zadataka. Određeni automobili bez vozača koriste ovaj sistem gde u isto vreme prate put, druge vozače, njihovu brzinu kretnju i tako dalje, ali vrlo ograničeno. Ovakvi sistemi ne mogu da steknu iskustvo poput ljudi kad voze. Mada, iako ograničeni sistemi, postavili su temelj za kasniji napredak.
Teorija uma – prve dve grupe su one koje postoje, ova i naredna su predikcija, ciljevi onih koji se bave razvojem veštačke inteligencije. Teorija uma odstupa od prvog cilja, dizajniranje mašine koja će donositi kompleksne odluke u kratkom vremenu i izvršavati komplikovane zadatke, i pomera korak dalje. Pomera ka onom što nas izdvaja od ostalog živog sveta a to je deo svesti, odnosno razumevanje drugih i njihovih odluka, želja itd. Ovo je oblast koju izučava i psihologija, potreba čoveka da se socijalizuje, pa je i prigodno da sistemi veštačke inteligencije teže tom nivou.
Svest – Poslednji korak na putovanu od kompjutera koji izvršava jedan kompleksan zadatak do veštački stvorenog intelektualnog bića jeste svest i ono što ide sa njom. Konkretno svest o samom sebi, o svom postojanju i razumevanju sopstvenih potreba. Ovo se smatra nivoom koji je krajnji.
Primena veštačke inteligencije i uticaj na društvo
Mogućnosti, kao što smo naveli, beskrajne. A polemike se vode oko nekoliko segmenata. Prvo i osnovno, da li je VI pretnja čovečanstvu i drugo, kako će se razvoj odraziti na sadašnju sitaciju i konkretno poslove koje imamo danas.
Mnogi svetski preduzetnici i IT stručnjaci, poznati naučnici dotakli su se ove teme, i to sa različitim mišljenjima. Pa tako Elon Musk, jedan od najuspešnijih preduzetnika i Stephen Hawking, svetski priznati astrofizičar slažu se da ukoliko nema kontrole nad razvojem VI može doći do katastrofičih posledica po čovečanstvo, do granica kakve viđamo na sci-fi filmovima poput Terminatora. Elon se trudi da napravi kontrolisanu okolinu za razvoj VI osnivanjem OpenAI-a, ali i Neuralink-a kao odgovor na potencijalni zaostatak ljudske rase za mašinama potkrepljenim VI.
S druge strane, Bill Gates i Mark Zuckerberg se ne slažu sa njihovim konstatacijama i tvrde da je ovakvo mišljenje paranoično. Vide beskonačan potencijal i podržavaju svaki vid razvoja veštačke inteligencije. Epilog ove rasprave će se sam pokazati.
Veštačka inteligencija i poslovi budućnosti
Ovo je tema za polemisanje, a tema koja se vešto zaobilazi u medijima. Strah je među radnicima da će pojava VI rezultovati gubitkom miliona radnih mesta. Vlasnicima kompanija jeftinije je da plate mašinu nego radnike koje plaćaju godinama, obučavaju i koji na kraju i dalje prave greške. Kao i u prethodnom slučaju, imamo dva aspekta posmatranja.
Prvi su oni optimistični. Oni veruju da pojava VI može stvoriti više radnih mesta nego što bi zatvorila. Po procenama nekih ljudi i do 500.000 zanimanja više nego što bi ugasila. To bi značilo da bi se otvarale škole za obuku i učenje ljudi da rade sa i uz ove visoko intelektualne mašine. Ljudi bi rasli i učili uz njih i obrnuto. Po njima nema razloga za brigu.
S druge strane, kao i što bi očekivali, pesimisti se plaše da će mašine preuzeti poslove i time izbrisati određena zanimanja za ljude, i time oštetiti milione. VI se već primenjuje u bankarstvu, u medicini se neverovatno mnogo ulaže u nju zbog straha od zaostajanja za svetom. Rutinski poslovi bi mogli potpuno iščezli, poput radnika u određenim fabrikama ili radnici na šalterima.
Ove mašine bi trošile manje, u stanju bi bile da obrađuju ogroman broj podataka u realnom vremenu, pouzdanije bi funkionisale od ljudi ali bi mogli i da ponavljaju isti posao iznova i iznova bez umnog zamora. Naravno, već su nađene i primene koje čovek ne bi mogao sam nikako da odradi, a pomaži čovečanstvu kao npr. detektovanje rane faze kancera i slično.
VI danas
Svesni problema, a to je neupućenost ljudi o koristima veštačke inteligencije, svude se pojavljuju organizacije koje podižu svest o ovom svetskom fenomenu. Svakim danom nalaze se nove primene, nove varijacije algoritama koje menjaju realnost i VI se polako uvlači sve aspekte ljudskog funkcionisanja, olakšava ga i otvara nove mogućnosti. City AI organizacija koja uključuje gradove širom sveta u inicijativi za informisanje ljudi o veštačkoj inteligenciji.
Jedna od takvih svakako je i AI Novi Sad koja u sredu 31. januara organizuje predavanje na ovu temu. O tome možete pročitati ovde, a koliko je popularna ova tema i kod nas, govori činjenica da su sva mesta za predavanje popunjena samo nekoliko dana nakon objave.
Ovo je tema koja tangira svaku individuu i ne treba olako niti prihvatati niti odbacivati ovakav fenomen, već ga treba pažljivo izučiti i kao i u svemu u životu, naći pravu meru.
Autor: Petar Masleša