Naš sugrađanin Mirko Topalski je veoma uspešan mlad čovek. Mirko je osnivač i CEO kompanije Eipix Entertainment, kompozitor i jedan od članova žirija na trećem Startup Weekend-u u Novom Sadu. Pročitajte šta Mirko ima da nam kaže o uspehu, ciljevima u životu i svom poslu.
Za Vašu kompaniju retko ko nije čuo. Danas je ona globalni simbol zabave. Šta je ono čime se najviše ponosite, kada je u pitanju Eipix Entertainment?
Dopada mi se ideja da Eipix bude globalni simbol zabave i veoma mi imponuje ako se stiče utisak da kompanija to već jeste. Međutim, Eipix je trenutno „samo“ globalni lider ili još preciznije – najprodukivniji razvojni tim – na tržištu HOPA (hidden object puzzle adventure) video-igara. Osim toga, izgledno je da samo na pragu izlaska na trenutno najuzbudljivije tržište free to play igara. Verujem da će se naš san koji se podudara sa vašom najavom, da Eipix postane lider u čitavoj industriji zabave koja, osim video-igara, podrazumeva i stripove, filmove, crtane filmove, muziku i druge medije, ostvariti u godinama koje predstoje. Ponosan sam na dosadašnje poslovne uspehe, ali najviše na ljude koji Eipix drže na stabilnoj visokoj poziciji među timovima koji razvijaju tzv. casual igre.
Koliko vremena je bilo potrebno da protekne od rađanja ideje do realizacije, ostvarivanja ciljeva i stvaranja Eipix-a?
Ostvarivanje ciljeva je veoma relativna stvar, jer se oni, bar u mom slučaju, često menjaju. Naiđu ponekad (stvarno samo ponekad!) turbulentni periodi u kojima gotovo svake nedelje imam drugačiju viziju o tome kako bi Eipix trebao da izgleda u budućnosti. Video-igre su moj dečački san i njega sam ostvario 2005. godine kada sam skupio ekipu s kojom sam 2008. godine završio Pyroblazer, prvu video-igru koja je pronašla put do izdavača. Nažalost, izdavač je bio takav da od kad je našla njega, igra se više nikad nije vratila nama. Godine 2011. Eipix potpisuje ugovor o ekskluzivnoj saradnji sa američkom kompanijom Big Fish Games, koja je do sada izdala naše 44 igre HOPA žanra, što svakako označavao ostvarenje nekoliko mojih ciljeva sažetih u činjenici da sam napravio kompaniju u kojoj 250 ljudi pravi video-igre.
Da li postoji projekat na kome sada radite i ukoliko postoji, da li nam možete reći nešto više o tome?
Eipix radi na mnogo projekata istovremeno. U produkcije je trenutno desetak HOPA igara, među kojima je i trinaesti nastavak najveće od svih franšiza ovog žanra, takoreći majka žanra, Mystery Case Files. To je zaista ogroman uspeh i čast! Takođe, u ovom momentu Eipix razvija nekoliko free to play projekata, od kojih je match-3 igra Free the Witch u završnoj fazi. Na skoro održanom Casual Connectu u Tel Avivu, jednoj od najvažnijih konferencija posvećenih casual igrama, govorio sam o velikim izazovima sa kojima smo se suočavali tokom razvojnog procesa koji i dalje traje. Ljudi sa kojima sam nakon predavanja razgovarao reagovali su veoma pozitivno na samu igru, zbog čega sam ohrabren i sa nestrpljenjem očekujem datum objave igre.
Koji deo posla Vam pričinjava najveće zadovoljstvo?
Iako nemam mnogo vremena za javne nastupe, najveće zadovoljstvo pričinjava mi učešće na panelima i konferencijama na kojima mogu sa ljudima koje zanimaju preduzetništvo i video-igre da razmenim iskustva. Voleo bih da se Eipix u budućnosti više bavi edukacijom. Kroz saradnju sa Fakultetom tehničkih nauka i Univerzitetom Educons napravili smo prve formalne korake na putu edukacije mladih zainteresovanih za razvoj video-igara, ali siguran sam da je to samo početak.
Koje su Vaše najveće životne strasti? Šta je ono što Vas pokreće?
Imam tu sreću da se bavim poslom koji je bio moja strast od malih nogu. Osim video-igara, pokreće me muzika. Te dve ljubavi sam spojio komponujući muziku za mnoge naše igre, ali i igre drugih razvojnih timova. Sa 16 godina sam počeo da sviram bubnjeve, a zatim i druge instrumente. Kao deo sastava Obojeni program snimio sam dva studijska albuma. Najviše uživam u digitalnom simuliranju orkestra i stvaranju kompozicija primenjene muzike u stilu danas poznatih filmskih kompozitora.
U intervjuu, koji ste dali za www.netokracija.rs, , uoči konfrenecije 99u Local Belgrade, izjavili ste da bi svako od nas trebalo da veruje u sebe i da ubedi druge da veruju u njega. Kako ste Vi ubedili druge da veruju u Vas?
Upravo tako što sam sam verovao u sebe i svoju ideju. Znao sam šta želim i znao sam da se neću zaustaviti dok ne nađem način da to ostavarim. Sada mi je jasno da sam mogao i lakšim putem da dođem dovde, ali od suštinske važnosti je bilo to što ni kada je bilo najteže nisam odustao. Naravno da zvuči kao kliše, ali zapravo je istina. Prosto, moji saradnici i oni sa kojima sam želeo da radim, moja porodica takođe, videli su da se aktivno bavim svojom idejom, da sam uredsređen i rešen da nađem način da prebrodim sve prepreke. Morate pokazati ljudima koliko je energije u vama, što samo po sebi zahteva mnogo iste te energije. Ostanite motivisani.
Na koji način smatrate da bi bilo najbolje zadržati kvalitetne inženjere, programere i matematičare u Srbiji?
Imam samo dva rešenja. Jedno je ponuditi im posao u inovativnim i inspirativnim kompanijama koje će manje ili više ispuniti visoko postavljene inostrane standarde, a drugo je ohrabriti ih i edukovati da sami započnu svoje biznise u lokalnoj zajednici sa potencijalom da svoje poslovanje prošire na globalno tržište.
Ukoliko biste dobili priliku da počnete ispočetka, da li biste se prijavili za Startup Weekend?
Naravno! Kada sam počinjao kultura startupa nije bila razvijena ni blizu koliko danas. To što nisam razmišljao kao preduzetnik, već samo kao strastveni gejmer, i to što nisu postojale stratup zajednice kojima bih se obratio za savet i podršku, koštalo me je bar tri godine života, i privatnog i poslovnog. Siguran sam da se pojedine greške ne bi dogodile da sam došao na Startup Weekend i čuo da treba da ispitam tržište pre nego što počnem da pravim proizvod.
Hvala Vam puno Mirko na vremenu koje ste izdvojili za nas.