Kreativnu industriju ne čine samo prodaja karata za koncert, pozorište ili bioskop. Kreativnu industriju čini mnogo više.
Inovativnost, talenat, mašta, ideje i veštine…
Možemo reći da je 2020. godina, ali i njen završetak bio potpuno neočekivan. Sa pojavom pandemije Covid19, svi smo se potajno nadali da će ta celokupna situacija brzo dobiti svoj epilog. Kako se to još uvek nije desilo, borba onih koji su najviše pogođeni pandemijom se nastavlja, sada, možda jače nego ikad.
Ono što pandemija nije uspela da zaustavi ni jednog trenutka jeste kreativnost, koja iz dana u dan biva sve veća i upravo u njoj mnogi vide izlaz iz ove situacije. U jednom od naših prethodnih članaka, već ste imali priliku da saznate nešto više o kreativnim industrijama koje su deo jedne nove ekonomije koja nosi naziv narandžasta ekonomija. Kako su se to, potpuno neočekivano spojile kultura, tehnologija i humanost, saznaćete u nastavku našeg novog blog posta.
Digitalne tehnologije kao spas
Život bez Interneta, digitalnih tehnologija i pametnih uređaja danas je nezamisliv. Razvoj novih tehnologija u potpunosti utiče na promenu naših života ali i kulturnog iskustva, ne samo u pogledu dostupnosti informacija, unapređenoj proizvodnji i širenju znanja zasnovanih na novoj tehnologiji, već i u smislu stvaralaštva i kreativnosti. Sa pojavom pandemije tradicionalni načini rada kroz nekoliko dana zamenjeni su potpuno novim, do tog trenutka nezamislivim digitalnim radom. Najveće svetske kompanije su čitavo poslovanje morale prilagoditi radu od kuće a mnoge od njih su preispitivale i dosadašnje strategije i tražile način za opstanak. Više o tome kako da održite produktivnost tima na visokom nivou dok radite od kuće možete pročitati ovde.
Usled velike neizvesnosti, veoma brzo svi smo prihvatili novu “normalnost”. Prelazak na rad od kuće ali i školovanje omogućeno je uz korišćenje brojnih alata poput Zoom-a, Microsoft Teams-a, Asana-e, Active Collab-a itd. Više o alatima za upravljanje projektima koje su počele da koriste brojne kompanije u cilju održavanja dinamike rada i produktivnosti na projektima možete pročitati ovde.
Usled pandemije koja nas je sve iznenadno zadesila, sve manifestacije i događaji odloženi su još u martu prošle godine. Može se reći da su glumačka i filmska industrija koje čine značajan deo kreativne industrije potpuno zaustavljeni na svom putu pružanja zabave, širenja znanja i kreativnosti. Početak nove 2021. godine obeležila je ideja o organizovanju humanitarne predstave koja je uključila sve ljubitelje pozorišta i glumačke scene u realizaciju humanitarne predstave u cilju pružanja pomoći Udruženju dramskih umetnika Srbije.
Ova ideja simbolizovala je nov početak, ulaz u novu godinu, solidarnost, podršku kulturi i onima koji i dalje nisu u mogućnosti da nastave sa radom. Ideja je proistekla iz želje da se stvori podsticaj za stvaranje novih kulturnih dela i da se pored trenutne situacije kreativnost ne zaustavi.
Najveća imena srpske glumačke scene udružila su snage zajedno sa Mozzart kompanijom kako bi pokazali koliko je bitno pružiti podršku kulturi. Ovom prilikom predstavljena je prva ZOOM predstava u Evropi i moderna verzija čuvenog kultnog filma “Balkanski špijun” koji je režirao Dušan Kovačević. Celokupan događaj bilo je moguće pratiti putem youtube kanala kompanije Mozzart koja je odigrala značajnu ulogu u organizaciji ove humanitarne akcije. Veliku ulogu u realizaciji akcije imale su društvene mreže jer je celokupna zamisao ovog događaja bila da se što više ljudi uključi i pruzi podršku kulturi deljenjem ove predstave tokom 48h kako bi fond namenjen Udruženju dramskih umetnika Srbije bio što veći. Humanitarna akcija ispraćena je sloganom “Balkanski špijun – ti šeruješ, Mozzart donira”. Predstavu je za samo jedan dan odgledalo više od 200.000 ljudi a šerovanjem iste prikupljeno je čak 3.525.000 dinara za pomoć dramskim umetnicima. Uspešno realizovana akcija postigla je svoj cilj a to je da podigne svest o problemu sa kojim su se suočili kulturni sektor kao i brojni drugi sektori.
Kako se region bori protiv pandemije?
Turizam je sektor na koji je pandemija imala ogroman uticaj. Zajedno sa glumačkom i filmskom industrijom i turizam je stao. Slovenija je jedna od zemalja koja nam je pokazala kako se turizam u toj zemlji bori protiv novonastale situacije. Iako Sloveniju, ali i mnoge druge zemlje trenutno nije moguće posetiti, oni su došli na ideju da ljubiteljima putovanja pripreme virtualni obilazak grada uz pomoć lokalnog vodiča. Obilazak je namenjen manjim grupama (do 6 učesnika) koji vodiču mogu direktno postavljati pitanja za vreme trajanja virtuelne ture. Vodič je taj koji učesnicima virtualne ture prikazuje grad i otkriva priče koje se kriju iza svake od znamenitosti. Trenutno se ovakav vid virtualne posete Ljubljani odvija putem Zoom-a, ali je u planu i razvoj aplikacije koja će olakšati sprovođenje virtualnih tura.
Ovakvim, inovativnim ali i veoma smelim potezom turistička organizacija Ljubljane uspela je da zagolica maštu ljubiteljima putovanja, pokaže im turističke atrakcije i čari svoje zemlje ali i da ih pozovu da posete Ljubljanu kada celokupna situacija sa pandemijom COVID19 dobije svoj epilog i osete uživo duh koji Slovenija sa sobom nosi. Više informacija o virtualnim turama koje se organizuju u Ljubljani možete saznati ovde.
Kako izaći iz ove situacije kao pobednik je pitanje za čijim odgovorom mnogi i dalje tragaju. Pružiti podršku kreativcima i svim sektorima koji su pogođeni je mnogo važno, a Poslovni inkubator Novi Sad je zajedno sa svojim globalnim partnerima upravo to i prepoznao.
Jedan od projekata na kojem Poslovni Inkubator Novi Sad učestvuje jeste Erasmus + projekat O-CITY. U pitanju je projekat koji je finansiran od strane Evropske Unije a koji za cilj ima otkrivanje i promociju kulturnih nasleđa različitih gradova, stimulaciju narandžaste ekonomije u tim gradovima i ulaganje napora u modernizaciju univerziteta kroz implementaciju inovativnih metodologija učenja. O samom projektu više možete pročitati ovde.
Učešćem i svojim doprinosom u realizaciji O-CITY projekta, zajedno sa našim globalnim partnerima nadamo se da ćemo uspeti da obezbedimo daleko bolje uslove za rad i razvoj kreativaca i pogođenih industrija što će ujedno doprineti prevazilaženju krize koja nas je sve trenutno zadesila.
Umesto zaključka…
Kao što smo mogli videti iz navedenih primera, povezanost digitalnih tehnologija i čoveka iz dana u dan biva sve veća. Iako se u današnje vreme susrećemo sa brojnim kritikama na račun digitalnih tehnologija i njihovog svakodnevnog korišćenja, evidentno je da bi bez njih u ovim iznenadnim situacijama bilo nemoguće opstati. Upravo su digitalne tehnologije omogućile da u situacijama poput pandemije mnogi pređu na rad od kuće, online školovanje pružajući istovremeno pristup svim neophodnim informacijama bilo kada, sa bilo koje lokacije. Međutim u svemu treba imati meru…Kao društvo ne trebamo da dozvolimo da nam digitalne tehnologije, ma koliko god one bile korisne, okupiraju živote, već je neophodno da pametno koristimo sve mogućnosti i pogodnosti koje nam ove tehnologije pružaju kako bi nam život učinile lakšim.
Autor: Nataša Kovačević