Već smo pisali o programu projekta Erasmus for Young Entrepreneurs koji omogućava početnicima u biznisu da steknu internacionalno iskustvo. Ovaj projekat omogućava razmenu znanja i iskustava u poslovanju iz različitih industrija i odlična je prilika da otputujete i naučite kako neka druga tržišta funkcionišu.
Preko EYE projekta je samo 2018-te svoja znanja proširilo preko 20 osoba. Danas vam predstavljamo jednog od njih. To je Miodrag Lazić, student, entuzijasta i zaljubljenik u preduzetništvo i startape. Evo šta Miodrag ima da kaže o svom iskustvu i boravku u Minhenu gde uči više o razvoju softvera za građevinsku industriju.
Ivana: Zdravo Miodraže za početak nam se kratko predstavi. Reci nam ko si ti i čime se baviš?
Miodrag: Tehnički još uvek sam student na Fakultetu tehničkih nauka. Trenutno sam na četvrtoj godini i nadam se da ću uskoro završiti studije. Pored fakulteta bavim se i drugim stvarima. Veoma me zanima visoko-tehnološko preduzetništvo. Preduzetnički svet je nešto što volim, što me ispunjava i gde volim da budem. Ovakav vid preduzetništva podrazumeva i bavljenje tehnologijom, programiranjem i softverom pa je to nešto u čemu zaista uživam.
I: Kako si saznao za projekat Erasmus for Young Entrepreneurs? Kako je došlo do toga da se prijaviš za ovaj program?
M: Za projekat sam čuo još na drugoj godini studija, ali tada sebe nisam video u toj priči. Međutim, prošle godine dok sam bio učesnik nStarter startup programa, ponovo se pojavila ponuda da učestvujem u EYE razmeni. Ovoga puta je to imalo mnogo više smisla. Aleksandra (koleginica sa kojom sam tada bio u timu) i ja smo imali ideju za proizvod koju smo tokom nStarter programa razvijali, čak smo uspeli da razvijemo svoju aplikaciju i dođemo do korisnika, pa je logično bilo da iskoristimo EYE da dođemo do klijenata na drugim evropskim tržištima. Program projekta je nudio sve što nam je bilo potrebno – kontakte sa kompanijama domaćinima koje žele da pomognu u istraživanju tržišta, tu su finansije za osnovne troškove, a tu je i iskustvo jer nismo prvi koji bi na ovaj način otišli negde. Rešili smo da iskoristimo priliku i rekli smo sebi – zašto da ne! Tako je sve počelo.
I: Kakva je bila tvoja reakcija kada si saznao da je tvoja aplikacija prošla i da ćeš baš ti otputovati? Da li si sam birao gde ćeš ići ili i je to došlo spontano?
M: Kao što sam već pomenuo inicijalni plan je bio da Aleksandra i ja otputujemo zajedno. Naša ideja je bila da odemo u Berlin, tako da smo se potrudili da tamo odaberemo kompaniju domaćina. Međutim, Aleksandra je u poslednjem trenutku odustala zbog privatnih razloga, pa sam i ja bio prinuđen da odbijem ponudu. Jednostavno nije bilo svrhe da odem tamo sam, jer je ona bila nosilac segmenta znanja koji je bio ključan za razvoj te aplikacije. Tako je za mene ta priča odlaska bila završena, a moj profil je ostao negde na EYE platformi da čeka bolje dane. Ti dani dolaze već par meseci kasnije. Sećam se da je bio prvi sad letnjeg semestra, kada mi je stigao imejl sa EYE platforme. “Hej videli smo tvoju ideju, videli smo tvoj CV i sve što radiš. Mi bismo zaista voleli da se upoznamo sa tobom. Da li bi ti voleo da se čuješ sa nama?” Moja prva reakcija je bila da to potpuno ignorišem jer sam tada već promenio planove. Odustao sam od putovanja i želeo sam da završim svoje studije. Ali, kada sam detaljno pročitao imejl i pogledao ponudu koju sam dobio probudio se crv znatiželje koji mi nije dao mira. Ponuda je bila od firme koja razvija softver za građevinsku industriju. Sve mi je bilo strano jer nisam upoznat sa građevinskom industrijom, naročito ne sa onom koja se razvija u Minhenu, ali kada smo počeli da razgovaramo potpuno sam promenio mišljenje. Čuli smo se putem mejla i nekoliko puta preko Skajpa i jednostavno smo kliknuli. Dopala mi se njihova energija, način funkcionisanja i razmišljanja, pa smo se dogovorili da počnem da radim sa njima iz Srbije. To mi je delovalo kao odlično rešenje jer mogu da nastavim saradnju sa njima, a da u isto vreme završim sa svojim obavezama na fakultetu. Međutim, brzo pošto smo počeli sa radom dobio sam ponudu da odem u Minhen, upoznam ekipu i izađem na teren da upoznam krajnje korisnike aplikacije. Celo putovanje je trebalo da traje dve nedelje, tako da sam pristao. Otišao sam i moram priznati da me je to iskustvo kupilo. Odmah smo se dogovorili da dođem ponovo i to na obostrano zadovoljstvo.
I: Da se vratimo korak unazad – kada si stigao u Minhen da li je sve je bilo potaman?
M: Da, sve je bilo odlično. Najviše me je fascinirao način na koji oni funkcionišu kao kompanija. Za mene je ovo iskustvo otvorilo potpuno novi ugao gledanja na posao. To je drugačije naspram onoga što sam ja do tada iskusio i mnogo stvari sam naučio za tako mali period od dve nedelje. Nikada do tad mi nije palo napamet da neke stvari mogu da budu tako jednostavne i da mogu da se urade na takve načine. Posle te dve nedelje sam rekao sebi – ja moram ostati ovde neko vreme da vidim kako sve to funkcioniše.
I: Ono što si ti naučio je kako funkcioniše njihova poslovna kultura i komunikacija? Šta ti je još bilo korisno od novih znanja koje si stekao?
M: Generalno, to je ceo jedan paket novih saznanja – od banalnih stvari u odnosu s ljudima (kako funkcionišu, kako rešavaju konflikte) preko većih problema i načina kako dolaze do rešenja, pa do krucijalnih pitanja kao što je kako biti efikasan. Nemci su vrlo direktni i dobri u svemu tome. Kada jednom iskusite njihov način funkcionisanja veoma vam prija i prosto vam je teško da se preorijentišete na nešto drugo.
I: Da li si mogao ti njih nešto da naučiš?
M: Ako govorimo o tehnologiji – recimo da je bilo nekih momenata gde sam i ja mogao da doprinesem. Ja dolazim iz Angular sveta, a kod njih se radi React, pa sam mogao da prenesem neke dobre prakse što je zaista super. Što se biznis dela tiče, tu nikako nisam mogao da budem od koristi. Oni rade sa klijentima sa nemačkog govornog područja i često su na terenu u direktnom kontaktu sa korisnicima. Ja ne znam nemački, pa u tom delu nikako nisam mogao da pomognem. S druge strane, ceo proces razvoja proizvoda je upravo onakav kako sam naučio na Fakultetu i na nStarter kursu u Poslovnom inkubator Novi Sad. Tako da sam se uverio da moja znanja iz te oblasti veoma relevantna i potrebna. Moram da pomenem još jednu stvar gde sam mogao da doprinesem njihovom radu – upoznao sam ih sa lokalnim tržištem. Oni nisu znali kako kod nas i generalno na Balkanu izgleda tržište, a sada razmišljaju da se u budućnosti prošire ovde kod nas.
I: Da li postoji nešto što ti se nije svidelo?
M: Što se posla tiče, sve super funkcioniše. Ako se desi da nešto nije kako treba, postoji politika koja odmah to rešava. Nema emocije niti ljutnje, već postoji samo problem i odmah se za njega traži najbolje rešenje. Ono što mi se ne sviđa nema direktne veze sa poslom, već sa običnim malim stvarima. Ne sviđa mi se što u Nemačkoj nema običnog belog jogurta. Ono što je za nas pavlaka kod njih je jogurt, a to jednostavno nije to. Šalu na stranu, hrana je dosta drugačija i bilo mi je veoma teško da se naviknem na drugačiju kuhinju.
I: Da li misliš da bi za tebe bilo bolje da si otišao negde drugde ili je Minhen bio pun pogodak?
M: Minhen je bio pun pogodak. Ja na to ovako gledam: sve se nekako namestilo da bude potaman. Dok sam razvijao svoju ideju i svoj proizvod sledeći korak bi bila faza u kojoj su oni sada. Oni su taj prvi razvojni korak prošli i pridružio sam im se u momentu kada su prešli na sledeći nivo. Da sam došao ranije, bilo bi suviše rano, a opet da sam došao kasnije propustio bih ovu fazu i šansu da rastem zajedno sa njima.
I: Da li bi svojim kolegama preporučio EYE program i šta bi im tačno rekao?
M: Preporučio bih svima da se prijave na Erasmus for Young Entrepreneurs program iz prostog razloga što ovde dobijate šansu da vidite kako neko drugi to radi i rešava probleme koje i vi imate, ili ćete ih imati za mesec dana. Ovo je odlična prilika da naučite nešto novo i proširite svoje vidike, pa se obavezno prijavite za EYE!
I: Hvala puno Miodraže što si odvojio vreme za nas.
Autor: Ivana Sabo