Skraćenica MVP se najčešće koristi za sintagmu “most valuable player” i označava košarkaša koji je bio najbolji te sezone. Logično bi bilo da se sada zapitate kakve veze imaju košarka i startapi? Pa nikakve, osim što koriste istu popularnu skraćenicu sa potpuno različitim značenjem. U startap svetu izraz MVP označava “minimal viable product” ili u slobodnom prevodu na naš jezik minimalni održivi proizvod.
Za početak najbolje je da kažemo šta MVP nije – to nije prototip vašeg budućeg proizvoda. Kada bismo maksimalno uprostili definiciju MVP-a mogli bismo da kažemo da je to osnovna jednica vašeg proizvoda koja nosi vrednost za koju su kupci spremni da plate i koja sadrži minimum osobina koje zadovoljavaju osnovne potrebe/rešavaju ključne probleme vaših korisnika.
Šta je u stvari MVP?
Pošto je MVP koncept i ne postiji opšte-prihvaćena definicija ovog pojma najbolje će biti da se poslužimo jednostavnim primerom koji će ilustrovati šta je to u stvari. Za naš primer ćemo koristiti proizvodnju torti.
Recimo da želim da postanem poslastičarka i specijalizujem se za pravljenje svadbenih torti. Za naš primer ćemo koristiti proizvodnju torti.
Recimo da želim da postanem poslastičarka i specijalizujem se za pravljenje svadbenih torti. Znam da svaka od ovih torti treba da sadrži kore, fil i glazuru. Ono što ne znam je koja kombinacija ovih elemenata će se najviše svideti mojim potencijalnim mušterijama. Zato sam rešila da prvo napravim kolač koji će kombinovati ova tri sastojka. Kolače ću praviti sve dok ne utvrdim koji ukus se ljudima najviše sviđa. Ulaganja su relativno niska, pa mogu da eksperimentišem dok ne dođem do dobitne kombinacije, a svoje kolače mogu čak i besplatno da delim ne bi li došla do što većeg broja degustatora. Kada sam utvrdila koji kolač radi posao, mogu da pređem na pravljenje torti, a kada i torte savladam, bacam se na izradu onih velikih glamuroznih svadbenih torti.
Kolač koji sam prvo pravila je u stvari moj MVP. On sadrži srž mog proizvoda, mnogo je jednostavnije, brže i jeftinije da ga napravim, a kada utvrdim da je to miks ukusa koji se ljudima sviđa mogu da se posvetim pravljenju onoga što zaista želim, a to je ogromna svadbena torta.
Iz ovog primera možemo da zaključimo da je MVP najmanje prihvatljivo rešenje koje nam omogućava da testiramo svoje pretposatvke i najmanje rešenje koje kupcima pruža vrednost koju želimo da promovišemo, odnosno rešava im neki problem.
Vrste MVP-a
Razvoj proizvoda je veoma dinamičan u startap svetu, pa se zahvaljujući tome stalno usavršavaju tehnike pomoću kojih se dolazi do MVP-a. Ove tehnike iznedrile su nekoliko različitih vrsta minimalnog održivog proizvoda, a mi ćemo sada pomenuti samo neke od njih:
- Smoke test – prikažite svoj proizvod kao da već postoji, modelirajte ga, a kada validirate koncept kod kupaca pređite na izradu svog proizvoda.
- Release 1.0. – započnite razvoj i napravite minimalne funkcionalnosti svog proizvoda i lansirajte što pre. Radite manuelno i u hodu pravite izmene i manipulacije. Kasnije sve to možete da automatizujete ako bude potrebe.
- Finalni MVP – izađite iz zgrade i uradite “svoj domaći” tako što ćete pokušati da saznate koji problem vaši kupci zaista imaju i na koji nači možete da ga rešite.
- Explainer video – napravite kratak video u kom objašnjavate šta je vaš proizvod, pa na osnovu reakcija kupaca i investitora nastavite sa radom.
- Čarobnjak iz Oza – koncept koji kaže da treba stvoriti privid da iza sebe imate ogroman sistem, sve dok ne potvrdite svoju ideju i ubedite ljude da vam plate za rešenje koje nudite. Kada se to desi izgradite sistem koji vam je potreban.
- Crowdfunding – veoma popularan način da lansirate svoj prizvod je kampanja na jednoj od popularnih crowdfunding platformi Kickstarter-u ili IndieGoGo-u.Ono što treba da uradite jeste da napravite dobru kampanju i objasnite ljudima šta je vaša ideja. Ako se dovoljan broj ljudi zainteresuje i “kupi” vaš proizvod pre nego što ste ga napravili moći ćete da sakupite dovoljno novca za početak proizvodnje, a dobićete i odličnu reklamu.
Kao što smo rekli, startup svet se menja iz dana u dan, pa je vrlo moguće da je razvijena još neka vrsta MVP-a do momenta kada je ovaj tekst objavljen. Naša namera je bila samo da vam skrenemo pažnju da postoji mnogo vrsta i načina da do njega dođete, a koji čete vi odabrati zavisi samo od vas i vaše kreativnosti.
Nekada MVP danas poznata kompanija
Sada želimo da vam pokažemo nekoliko primera MVP-a koje su koristile kompanija koje su danas opšte poznate. Evo kako su one počele i kako su tačno njihovi proizvodi izgledali na samom početku:
- Amazon – jednostavna početna stranica sa opisom usluge koju nudi.
- Flickr – planirano je da ovaj servis bude igrica koja je u sebi sadržala i mogućnost objavljivanja fotografija. Pokazalo se da je upravo ova osobina ono što su ljudi želeli da koriste.
- Facebook – počeo je sa malim segmentom korisnika, studentima sa Hravarda, a zatim se proširio na ceo svet.
- Groupon – u početku su ručno slali po 500 mejlova dnevno, a kasnije su ceo proces automatizovali.
- Angry Birds – verovali ili ne ovo je 52. igrica koju je Rovio napravio. Pivot i upornost se isplatila posle 8 godina traganja za dobitnom kombinacijom.
- Twitter – počeo je kao sporedni projekat Evana Vilijamsa, Džeka Dorsija, Noe Glasa i Biza Stouna, na kom su radili dok su razvijali Odeo (platformu za podcasting). Sada se sigurno pitate “Šta je Odeo?”, a sigurna sam da znate šta je Twitter.
- Zappos – najveća online prodavnica cipela je počela tako što je prvo napravila vebsajt sa slikama cipela iz prodavnica u komšiluku. Prve porudžbine su procesuirali sami, ručno tako što bi otišli da kupe cipele, zapakovali ih i slali, a tek kada je priča dobila maha napravili su složeni e-commerce sistem sa gomilom skladišta najrazličitijih modela cipela.
- Dropbox – animirani video od 90 sekundi je bio dovoljan da privuče inicijalnih 5000 ljudi koji su bili zainteresovani za takav servis i otvori im vrata najvećih VC fondova u Silicijumskoj dolini.
Sličnih primera ima još mnogo, a ovi su tu samo da vam posluže kao inspiracija za vaš novi početak.
Zaključak
Eto, videli ste da i nije tako teško napraviti taj famozni minimalni održivi proizvod. Sve što vam je potrebno je puno mašte i kreativnosti i rešenost da uspete.
Ne zaboravite da se dobro pripremite pre nego što se bacite na kreiranje MVP-a. Dobro se pozabavite procesom customer developmenta i napravite nekoliko verzija svog poslovnog modela. Tek kada se vaša ideja iskristališe i budete znali koji problem rešavate za koju grupu korisnika i koju vrednost želite da im isporučite moćićete jednostavno da kreirate MVP koji vam “radi posao”.
Zvuči komplikovano? Pa niko nije rekao da je lako graditi startap 🙂 to je proces koji zahteva puno rada i istraživanja, ali donosi puno dobre zabave i novih saznanja!
PS. Za izradu ovog teksta korišćen je materijal sa predavanja i prezentacije “Razvoj poslovnog modela” koju su pripremili mr Viktorija Petrov i mr Đorđe Ćelić. Hvala Vam Viktorija i Đorđe 🙂
Autor: Ivana Sabo